БиХ се задужује за потрошњу, умјесто за привреду

Посљедње процјене говоре да је БиХ задужена око десет милијарди марака.

Република Српска 13.01.2014 | 09:35 Посљедње процјене говоре да је БиХ задужена око десет милијарди марака. У посљедње три године задуженост је готово удвостручена. Према правилима ЕУ, БиХ се убраја у средње задужене земље, али проблем је у томе што кредити у огромној мјери завршавају у јавној потрошњи. Иако економисти кажу да, према правилима које поставља ЕУ, БиХ још није достигла критичну тачку задужености, чињеницу да кредитна средства власт користи за крпљење рупа у буџету оцјењују - поражавајућом. „Наш дуг не прелази 60 посто бруто-домаћег производа, то је у Мастрихту нека горња граница за чланице Европске уније. Међутим, друго питање је колико је држава задужена, а она је задужена за оно што она директно узима кредите и оно за што она гарантује. Нажалост, или на несрећу, наши дугови су били у непроизводне сврхе, значи, задуживао се јавни сектор за санирање проблема у буџету и у јавним фондовима, а да БДП није растао“, истиче директор Економског института РС Душко Јакшић. Бивши министар финансија и трезора БиХ, а сада посланик у Парламенту БиХ, Драган Вранкић каже да је поражавајућа чињеница да се од укупне задужености миноран дио односи на привреду. „У структури јавне задужености, задуженост за јавне радове износи 50 посто, задуженост за јавну потрошњу износи 37 посто, док је неких само 12 посто задуженост за привреду. И то је катастрофа“, сматра Вранкић. Економиста Светлана Ценић сматра да политичари изазивањем политичких криза одвлаче пажњу од катастрофалног стања економије у БиХ. „Док се ми бавимо споразумима СДА, па СДП са СНСД, привреда је у колапсу. И нећемо се, очигледно, и даље тиме бавити, битно је сад само намаћи паре да ова администрација и огромна бирократија 'функционише', и да се сачувају фотеље. За привреду пара нема, грцаће и даље, дугују јој и владе, онда они дугују даље, једни другима, и идемо у спиралу неликвидности, несолвентности“, каже Ценић. Упркос дугогодишњим упозорењима економиста, БиХ и даље срља у дужничко ропство, истиче за РСЕ некадашњи професор Економског факултета у Сарајеву Драгољуб Стојанов. Он сматра да је за излазак из спирале задужења потребна визија које, како тврди, у БиХ очито нема. „Посебно се бојим да су људима испрани мозгови. Тешко чујете економисту, професора, теоретичара, да не кажем политичара, који размишља да постоји друга могућност, рјешавање проблема осим ослањања на страни капитал. То сигурно није рјешење. Мозгови су испрани, нама је речено да сами не можемо ништа, да сами не знамо ништа, зато све продајемо, Телеком и остало, а нека земља која продаје ресурсе, кад остане без ресурса нема чиме управљати. Земља постаје у бити несуверена, а земља која економски није суверена, није ни политички. Сад сам ја безобразно дрзак да кажем да смо ми постали колонија, не само ми, него све земље у транзицији“, каже Стојанов. Упркос свим упозорењима економиста, власт у БиХ и не размишља о смањену задужења. Шта више БиХ је заинтересована за нови кредит код ММФ-а. А како би и тај нови кредит био употребљен за враћање старог – извесно је једино то да терет отплате дугова власти у БиХ остављају наредним генерацијама.