Поуке творца моћне српске државе

Зашто је Стефан Немања примио најпре “латинско крштење”, баш у Рашкој основао српску државу и како је постао први српски монополиста.

Република Српска 07.01.2014 | 14:34 Зашто је Стефан Немања примио најпре “латинско крштење”, баш у Рашкој основао српску државу и како је постао први српски монополиста. Ова и друга питања везана за прву српску династију појашњава тренутно најпосећенија изложба у Београду “Завети и поруке Стефана Немање - девет векова” чији су аутори Емина Зечевић и Бојан Поповић. Повод за изложбу је обележавање рођења родоначелника српске државе, а отворена је у Народном музеју до 23. фебруара 2014. године. Уз три оловна печата (на једном се Стефана Немања титулише као велики жупан), костим и инсигније Немањића (на копијама фресака), сребрни новац (динаре Стефана Душана и трахеј Стефана Радослава, наследника Стефана Немање) којим се Србија још тада укључивала у монетарне токове Европе, прстен краљице Теодоре и прстен краљевића Радослава - укупно 85 оригиналних средњовековних предмета из богатог фонда Народног музеја, 23 копије фресака из манастира Студенице, Милешеве, Сопоћана, Ариља, Богородице Љевишке, Грачанице, Леснова, Псаче и Високих Дечана, као и оригинални фрагмент живописа из задужбине Стефана Немање, манастира Ђурђеви ступови код Раса, поставка “Завети и поруке…” осликава тада моћну српску државу чији је темељ био народ, а духовна снага – свештенство. <стронг>Житије Немањино О Стефану Немањи зна се подоста из Житија Светог Симеона (његово монашко име) које је написао Стефан Првовенчани у славу очева дела, а које је сачувано у препису. Немања је рођен 1113. у Рибници у Зети (Диоклитији), где је његов отац био у избеглиштву. Зато је најпре примио „латинско крштење“, а касније, по повратку породице у Рас, друго из „руку светитеља и архијереја усред српске земље, у храму светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“ (црква и данас постоји). Владао је 37 година (у беседи митрополита солунског Евстатија описан је као “веома висок и изгледом наочит човек”), а живео 86 година <стронг>Зашто Рашка престоница Мање се зна зашто је баш Рашка српска постојбина. Прва српска кнежевина, пре оснивања српске државе, била је између Саве и Јадранског мора, у време цара Ираклија (7. век), први српски кнез био је Вишеслав, а последњи Часлав. Након ширења Византије, краљ Константин Бодин поставља крајем 11. века за жупана Рашке - Вукана Немањића. Својим пореклом и правима, породица првих Немањића, чија је лоза насликана у Дечанима, обједињавала је ондашње српске земаље - Дукљу и Рашку. Дакле, Дукља је била Немањина прадедовина, а Рашка прадедовина његовог оца. Тумачење порекла личног имена Немања још је тема научних расправа. Чињеница да није било ретко у далматинском приморју и острвима у оно време, узима се као аргумент да су Немањини преци из западних српских крајева. <стронг>Српски градови у време Стефана Немање На предавању о градовима које је подигао или освојио Стефан Немања, као пратећем програму изложбе “Завети и поруке…”, пре неки дан у Народном музеју од Брамке Иванић могло се чути да је у једном тренутку српска држава обухватала, између осталих, Рас, Звечан, Градац, Прокупље, Будимље, Средец (Софију), Ниш, Сврљиг, Љипљан (Улпиана), Скопље, Котор, Будву, Бар, Улцињ, Скадар, Стон (ова два су мала солане, што је Стефану Немањи омогућило монопол над сољу), Омиш, Требиње, Билећу (нема трагова фортификације, али се спомиње у писаним изворима)… Већина тадашњих српских градова ницала је на античким, етрурским или илирским темељима. Имали су градско језгро, куле (најпознатија је Југ Богданова на Хисару, код Прокупља), подграђе, аквадукт (сачуван у Бару).