Пријава против судија које су деблокирале „Алумину“!

Литванци неодустају од наплате 154 милиона КМ.

Република Српска 28.11.2013 | 15:19 Литванци неодустају од наплате 154 милиона КМ. Уложена жалба бањалучком Вишем привредном суду. Литванска „Укио Банкас“ уложила је жалбу Вишем привредном суду Бањалука на измјењено рјешење бијељинског Окружног привредног суда којим су деблокирани банкарски рачуни и сва имовина „Алумине“ и „Механике“ ћерки фирми Фабрике глинице „Бирач“. „Укио банкас“ која потражује 154 милиона КМ најавила је подношење дисциплинске и кривичне пријаве против двојице бијељинских судија који су „најгрубљим кршењем судијске дужности и закона…без преседана у савременој судској пракси“ поништили своја рјешења о извршењу за наплату дуга, сазнаје пословни портал ЦАПИТАЛ. Укио банкас тврди да су судије биле „изложене огромном медијском и политичком притиску, који су у појединим случајевима, када је спомињано да ће због њене одлуке остати без посла 1200 радника, изгледали као позиви на линч“. Литванци су у двије одвојене жалбе, које су у посједу ЦАПИТАЛ-а, навели низ примједби на рјешења бијељинског Окружног привредног суда који је усвајајући приговоре „Алумине“ и „Механике“ ставио ван снаге своја рјешење о извршењу ради наплате 154 милиона КМ које је потражује „Укио Банкас“. (Преузми: Залба Алумина Залба Механика) „Укио Банкас“, путем Адвокатске фирме „Сајић“, затражила је од Вишег привредног суда да преиначи рјешење бијељинског суда на начин да одбије приговор извршеника као неоснован, или да побијано рјешење укине и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање. У жалби се подсјећа да су на првобитно судског Рјешење о извршењу којим је блокирана имовина и рачуни Механике и Алумине, приговоре уложили и тражилац извршења и извршеник. „Укио Банкас“ је уложила приговор јер је у једном од рјешења погрешно наведено да се извршење одређује на основу извршне нотарске исправе, умјесто на основу Потврде из регистра залога. „Тражилац извршења (Укио Банкас) сматра да је неспорно првостепени суд приликом доношења побијаног рјешења поступио супротно одредбама Закона о извршном поступку Републике Српске, те да је погрешно примјенио материјално-правне прописе, уз напомену да се позивао на поједине одредбе које уопште не постоје или немају такву садржину у законским прописима. Суд изреку рјешења уопште није ваљано образложио, нити је навео одговарајуће законске одредбе на којом заснива такву своју одлуку. Чињеница да суд уопште није одлучио о приговору тражиоца извршења, те да није узео у обзир нити се изјаснио о наводима из одговора на приговор, представља најгрубље кршења судијске дужности“, истиче се у жалби. Укио Банкас истиче да је судија у овом поступку извршио и тзв. привремену деблокаду пословних рачуна извршеника, што је случај без преседана у савременој судској пракси извршних судова у Републици Српској. Укио Банкас сматра да је „предметни судија поступајући у овом поступку у неколико наврата на најгрубљи начин прекршио закон и потпуно се сврстао на страну извршеника, што је неприхватљиво“. „Тражилац извршења је свјестан да је судија био изложен огромном медијском и политичком притиску, који су у појединим случајевима, када је спомињано да ће због њене одлуке остати без посла 1200 радника, изгледали као позиви на линч, и с те стране тражилац извршења може имати разумијевања. Међутим, са професионалне стране, овакво непрофесионално понашање, грубо занемиравање судијске обавезе непристраности и, рекло би се, готово безобзирно стављање на страну једног од учесника у поступку, је за тражиоца извршења апсолутно неприхватљиво. Стога ће тражилац извршења против судије поднијети и дисциплинску и кривичну пријаву, а од другостепеног суда тражи, у случају да овај предмет врати на поновно суђења првостепеном суду, да одреди да поступак води други судија“, наводи се у жалби Укио Банкас. Литванци наводе да је нетачан навод суда из образложења да пуномоћник тражиоца није приложио уредно сачињену пуномоћ, јер је достављена пуномоћ потписана од стране стечајног управника АБ УКИО БАНКАС Каунас Литванија. „Очигледно је да је суд у потпуности занемарио све поднеске тражиоца извршења, те без правног основа и ваљаног образложења усвојио приговор извршеника, што је недопустиво. Приговор тражиоца извршења је био такве природе да је суд прво о њему требао одлучивати, а тек онда о осталим приговорима. Наиме, ако би суд усвојио приговор тражиоца извршења, онда би све остале приговоре морао одбацити као недопуштене“, објашњава се у жалби. Литванци одбацују и став судије да се извршни поступак против извршеника АЛУМИНА д.о.о. Зворник прекида до окончања стечајног поступка над Фабриком глинице БИРАЧ а.д. у стечају Зворник „Удјели које Фабрика глинице БИРАЧ а.д. у стечају Зворник има у неком другом правном лицу могу ући у стечајну масу, али не може имовина која припада том другом правном лицу ући у стечајну масу његовог власника. Имовина стечајног дужника у овом случају су само удјели у другом правном лицу. АЛУМИНА д.о.о. Зворник и АЛУСИЛ д.о.о. Зворник су посебна правна лица која у складу са законским прописима послују и посједују своју имовину и та имовина припада искључиво њима, а не Фабрици глинице БИРАЧ а.д. у стечају Зворник“, наводи се у жалби.