У Београду живи око 30.000 пунолетних грађана зависника од коцке, кладионице ничу свуда а њихови гости су често средњошколци који виде могућности да на брз начин зараде нешто џепарца,не размишљајући да потенцијално упадају у замку патолошког клађења једнако опасног као алкохолизам или дрога.
Истраживање спроведено у оквиру заједничког едукативног програма Града Београда и Гранд казина, такође показује да додатних 2,5 процента одраслих Београђана спада у ризичну групу, а према речима Миодрага Сокића из Форума београдских гимназија, кладионице су “острво” за разбибригу онима који су измакли систему породичног и школског васпитања.
Ипак, неуропсихијатар Вера Трбић указује да је заблуда да сви који се коцкају постају зависни и наглашава важност превенције патолошког коцкања још од средњошколског доба, па и раније.
- Наш циљ није пропаганда против игара на срећу јер оне трају колико и цивилизација, него да информишемо младе људе, да они сами на основу спознаје током предавања и закључака направе избор – рекла је др Трбић .
Она објашњава да патолошки коцкар има ментални поремећај, преокупиран је коцком, не може да престане да се коцка, губи контролу, новац… Последице су упадање у депресију, губитак посла, везе, покушај суицида, девастирање породице.
Едукативни програм за превенцију патолошког коцкања иницирали су Скупштина града Београда и Гранд казино Београд, потписивањем Протокола о одговорном коцкању још 2010. године.
Коментари / 0
Оставите коментар