Српска није монета за куповину вашег политичког опстанка

Зашто се обраћам нашој јавности? Одговор је једноставан.

Република Српска 25.11.2013 | 06:53 Зашто се обраћам нашој јавности? Одговор је једноставан. Зато што не вјерујем у маркетиншки патриотизам Милорада Додика. Зато што он јавно говори о националним питањима на начин да прибави наклоност народа, упорно понављајући националну причу коју народ жели да чује, док у стварности, под окриљем највеће тајности ради супротно интересима Републике Српске. Управо та људска и политичка дволичност, јесте највећа опасност по виталне интересе РС. Милорад Додик спреман је на велеиздају! Предсједниче Додик, И у свом првом отвореном писму скренуо сам пажњу на нека од важних државних питања чије рјешавање сте, у међувремену, преузели да водите сами, што може имати далекосежне негативне посљедице по све нас. Иако је било за очекивати да ћете, у предизборне сврхе, заратити са опозицијом, нисте то смјели да учините на питањима на којима сте, платформом о заједничком дјеловању на нивоу БиХ, успјели да ојачате позицију РС-а. Моје страховање да нисте поуздан заштитник интереса РС и да сте, у ситуацији када вам то лично иде у прилог, спремни да их издате, није од јуче. Оно, неуспавано вашим бомбастичним и дрчним изјавама маркетиншког типа, расте сваким даном све више, нарочито сада када сте спремни да се удружите са било ким да бисте сачували сопствену политичку кожу. Ваша политичка "креативност" на крају нас је увијек веома коштала, због чега би требало направити регистар штета које сте током своје владавине "подарили" овом народу. Али, ви управо рачунате на уобичајену српску заборавност, која вам служи као савезник да се не открију размјере свих директних и индиректних штета по народ и грађане РС, које сте свјесно и са намјером починили. Ево мојих конкретних разлога због којих тврдим да говорите једно, радите друго, а мислите само о својим личним интересима. Прије пар дана (19. новембра 2013.г.) Ваш кабинет (!) је издао документ "Дејтонска структура БиХ" у коме се оспорава правни основ за покушај подржављења имовине ентитета и даје тумачење да БиХ, према важећем Уставу, нема право на имовину, будући да јој "Устав не даје изричито право на имовину, нити се у набрајању њених надлежности наводи то право, нити се то право регулише неким другим чланом Устава". Ви лично сте се, међутим, прије само мјесец дана (у октобру 2013.г.), са Лагумџијом договорили о више ствари, а једна од њих је била и имовина. Из ваших заједничких најава да ће Савјет министара, а потом и Парламент БиХ у наредних 15 дана усвојити закон о државној и војној имовини по хитном поступку, јасно је да сте спремни да ту имовину предате у надлежност БиХ. Питање које се намеће је да ли сте због тога очистили Савјет министара од непослушних СДС-ових кадрова, а у колегију Дома народа смијенили Огњена Тадића и тиме створили предуслове да са својим послушницима то и остварите? Мислим да је сада свима јасно да сте спремни на све. Па и бранити интерес РС, али само ако се то не коси са вашим осталим интересима. Интересу останка на власти по сваку цијену. Интересу ваших тајкунских пријатеља. Јавност наравно не зна, а мислим да сада треба да сазна да сам вас од 2009. године у више наврата писмено упозоравао на опасност да се одређени законски прописи у области имовинско-правних односа искористе за постизање циљева који су у супротности са оним што јавно говорите и за шта се у јавности залажете. Конкретно за преношење надлежности са ентитета на ниво БиХ. Никада ни на један нисте одговорили, нити сте ишта предузели да се то спријечи. Јасно је сада да иза тог нечињења стоје ваше стварне и опасне намјере, у којима су интереси Републике само добра монета за куповину политичког опстанка у БиХ. Први пут сам писао вама и тадашњем министру правде Џерарду Селману 29.децембра 2009. године и тражио да се одложи примјена Закона о стварним правима, будући да би „примјена појединих одредаба Закона о стварним правима, због неажурне евиденције података и права на некретнинама, неажурности земљишне књиге, у пракси проузроковала немогућност примјене истих, правну несигурност, застој у правном промету, те штетне посљедице за физичка и правна лица у Републици Српској, као и за Републику Српску.“ Наравно тада нисам знао да је тај и такав Закон одговарао земљишној мафији и вама блиским људима. Због наводног пропуста у предавању захтјева Народној скупштини Републике Српске до 31. децембра текуће године (Министарство правде је наводно "заборавило" да пошаље захтјев), Закон о стварним правима ступио је на снагу 2о1о. године. Јасно је да сте у том конкретном случају интересе РС подредили интересима себи блиских људи. Посљедице преурањеној ступања на снагу овог Закона, биће могуће сагледати тек када се отвори ревизија случајева пљачкашке приватизације у којима су припадници земљишне мафије преко ноћи постајали власници некретнина и земљишта у друштвеној својини (примјери Господска улица, Чајеавец, Медицинска Електорника у Бања Луци, Тргопродаја у Приједору и др.). Други пут сам вам се обраћао поводом изненадне, ничим изазване и по интересе РС штетне иницијативе (коју је, да парадокс буде већи, покренуо "неко" из Владе РС) о доношењу Закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС и која је под забраном располагања. Упозоравао сам вас на штетност доношења овог закона, јер он само отвара врата и могућност Високом представнику да интервенише у области земљишне администрације и да ускраћује и сужава простор Републици Српској у сувереном управљању својим непокретностима. И тада сте се оглушили о моја упозорења и пустили сте поменути Закон у даљу процедуру, па га је 14. септембра 2о1о. године усвојила Народна скупштина Републике Српске. Након тога десило се све на шта сам вас благовремено упозорио. Сулејман Тихић подноси Уставном суду БиХ захтјев за покретање поступка за оцјену уставности тог Закона. Високи представник 5. јануара 2о11.године доноси налог којим се обуставља примјена тог Закона. Трећи пут сам вам се обратио 27. јула 2011. године када је Уставни суд, у оквиру јавне расправе, затражио стручно мишљење Геодетске управе о поменутом Закону. Документом под називом “Аналитичка процјена о намјерама и посљедицама одлуке Уставног суда БиХ да отвори јавну расправу о уставности Закона о статусу државне имовине на територији Републике Српске” дали смо вам не само стручно-политичку анализу и оцјене о томе шта се суштински крије иза цијелог случаја, већ и приједлоге и алтернативе шта би у вези са тим требало предузети. Један од предлога је био да се Закон стави ван снаге и тиме поступак пред Уставним судом учини беспредметним. Нисте предузели ништа. Наравно да то НИЈЕ било случајно. Сви знамо шта се послије догодило. Уставни суд БиХ, 13. јула 2012. године, проглашава Закон о државној имовини на територији РС... у цијелости неуставним. Штавише у образложењу своје одлуке позива се на одлуку Венецијанске комисије да је БиХ правни сљедник СР БиХ и да је у том смислу правни слиједник свих имовинских и власничких права бивше СР БиХ. Уједно указује да се сви правни акти, одлуке, уговори или други правни инструменти који у духу овог Закона третирају власничка права над овом имовином сматрају ништавним и неважећим. У Федерацији је одлука поздрављена као једна од најважнијих одлука Уставног суда БиХ након Одлуке о конститутивности народа и политички значајан успјех Сулејмана Тихића. Несумњива је чињеница да ће ова Одлука имати утицаја на све будуће договоре о државној имовини. Након тога услиједила је још једна ваша маркетиншка изјава против Уставног суда који је "још једном доказао да је политичко тијело међународног фактора и Бошњака у БиХ, а не тијело правде и мјесто гдје се утврђује право и уставност". Предсједник Народне скупштине РС-а, Игор Радојичић звани Калимеро, такође је дао неку сличну јалову и бескрвну па-то-је- неправда- изјаву.  Као да од тога има неке вајде. Осим скупљања јефтиних политичких поена, нема ту ни трага од озбиљне и одговорне државне политике. Али има опасних и скривних планова и намјера. Још један од примјера дволичности о којој говорим је Ваш званичан (читај знам-шта-волите-да-чујете-па-вам-то-и-причам) став о НАТО-у. Често говорите да ћете расписати референдум на коме ћете питати народ да ли је или није за улазак у НАТО, да ћете став РС везати за став Србије, па ако Србија одлучи да не приступи том савезу неће ни РС. Али ко да вам у то повјерује? Јер, радите управо супротно. Барем кад је у питању испуњавање услова за чланство у НАТО-у, тј. рјешавање питања тзв. војне имовине. Општепознато је да НАТО у БиХ занима имовина бивше ЈНА, односно касарне, складишта, аеродроми, полигони. Они то питање стално потенцирају, врше притисак и покушавају на све начине да БиХ, односно Оружане снаге БиХ постану власник те војне имовине. Супротно вашем маркетиншком ставу о имовини и НАТО-у, Небојша Радмановић звани Гаргамел (немам-појма-ни-о-чему-али-хоћу-да-будем-главни) је у априлу 2012.године потрчао да, на крилима тек договорених принципа шесторке из марта 2012.године, донесе одлуку којом се утврђују 62 локације перспективне војне имовине, која се треба пренијети у власништво БиХ. Мало се у јавности зна да само дио те имовине у РС, на примјер, обухвата цца 1,5 % њене територије (двије општине величине Шамца). Тиме „мањи“ БХ ентитет како воле у Федерацији да зову РС, уз вашу свесдну помоћ, постаје још мањи. Из реда тзв. државне имовине која се треба пренети у власништво БиХ је 62 “перспективна војна имовина”. Од ових 62 објеката 23 имају своју локацију у РС. 17 локација има укупну површину од 81.513.48о м2 површине, од којих су највеће Мањача и Хан Пијесак /за преосталих 6 нема података о велицини: аеродром Маховљани, стрелиште у Угљевику, релеји у Гацком,Требињу и Модричи/. Вриједност ових објеката и земљишта се процењује на око 2о милијарди км /претпоставлљена цијена квадрата је 2оо км/. Изграђени објекти који се налазе на овим локацијама /без поменутих 6/ имају површину од 242.97о м2. На ову Одлуку сада се позивају сви који у БиХ желе у НАТО. Прије свега ваш нови-стари политички савезник који вам је помогао да сахраните Платформу о заједничком дјеловању на нивоу БиХ, Златко Лагумџија. "У октобру те исте 2012.г. (само 6 мјесеци након што је Радмановић дао сагласност на Одлуку о величини, структури и локацијама војне имовине Оружаних снага Босне и Херцеговине), упутили сте Народној скупштини РС још једну маркетиншку Иницијативу за покретање поступка демилитаризације Босне и Херцеговине, наглашавајући да “надлежност одбране није надлежност БиХ, као ни питање војске, те да, без обзира на досадашње активности, ово није било предмет промјене Устава БиХ као Анекса 4. међународног Дејтонског споразума, те тиме и не постоји уставни основ за надлежност БиХ за одбрану“. Као Председник РС сте оцијенили да се од почетних активности “такозване реформе одбране у БиХ, све одвијало под снажним утицајем међународне заједнице и посебно високог представника, и да то није било ни израз воље, а време је показало – ни потребе да БиХ има гломазни и непотребни апарат који троши огромне количине новца без много користи”. Предложили сте да парламент, као највиши орган законодавне власти Републике Српске, размотри ту иницијативу и у складу с Уставом и Пословником задужи Владу и институције РС, као и представнике РС у органима БиХ, да припреме предлоге за измјене постојећих докумената којима је та област регулисана на нивоу БиХ. Наравно нисте то стварно мислили да урадите. Ништа нисте урадили ни ви ни Радојчић ни Радмановић. Куповали сте опет јефтине поене, а понашали се, као и досада, потпуно другачије. На крају, предложио бих вам исто што сам вам предложио и 2007.г., када сте ми се поприлично обесхрабрени пожалили на бесмисленост вођења политике у тадашњим околностима. Тада сам вам рекао да, ако немате јасан циљ који ће бити у функцији општег интереса народа и грађана РС, одмах узмете капут са вјешалице и напустите Владу РС и политику уопште. Данас сам сигуран да би, по интересе РС и њених грађана то било заиста најбоље рјешење. Др Тихомир Глигорић