Јужни ток - боља геополитичка позиција Србије

Гасовод "Јужни ток", чија изградња у Србији почиње у недељу 24.

Република Српска 23.11.2013 | 10:59 Гасовод "Јужни ток", чија изградња у Србији почиње у недељу 24. новембра, једна је од највреднијих инвестиција у земљи у последњих неколико деценија, вредна више од 1,9 милијарди евра, која ће Србији донети још бољи геостратешки значај и позицију. Заваривањем првог споја цеви на гасоводу у Шајкашу у Војводини, биће означен свечани почетак радова на деоници "Јужног тока" кроз Србију, док ће радови на терену кренути у фебруару следеће године. Почетак изградње тог гасовода у Србији свечано ће бити обележен церемонијом на којој ће, како је најављено, учествовати председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, министар енергетике Руске Федерације Александар Новак, председник управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер... Тада ће бити потписана и три уговора за "Јужни ток" - уговори о транспорту, финансирању и проглашњу деонице гасовода за пројекат од националног значаја. На изградњи деонице тог транснационалног гасовода кроз Србију, дугој 421 километар, биће директно запослено 25.000, а посредно до 100.000 радника из српских грађевинских компанија, произвођача опреме и предузећа из услужних делатности. Надлежни у Србији су издали локацијску и грађевинску дозволу за изградњу деонице кроз Србију, а тендер за извођаче радова биће расписан до половине децембра ове године. Изградњу "Јужног тока" кроз Србију ће реализовати заједничко предузеће "Јужни ток Србија", у којем Србијагас има 49 одсто, а руски Гаспром 51 одсто власништва. За изградњу српске деонице гасовода, до првог квартала следеће године, биће на располагању око 500 милиона евра, које ће обезбедити Гаспром и Србијагас. Гаспром ће, према најавама директора Србијагаса Душана Бајатовића, одобрити српској страни и кредит од 175 милиона евра без државне гаранције, са каматом од 4,25 одсто, а тај аранжман предвиђа да Србија не плаћа ништа док не почне функционисање Јужног тока. Планирано је да Србија враћа тај кредит из прихода од транзитних такси, јер је процењено да ће у почетку те таксе износити око 200 милиона евра годисње. Изградња гасовода кроз Србију трајаће две године, а пуштање у рад гасовода, за који се изјаснило 73 одсто грађана Србије, планирано је од 2016. године. Јужни ток је, према изјавама министарке енергетике Зоране Михајловић, једна од највећих инвестиција у Европи и централни инфраструктурни пројекат у региону, који ће омогућити Србији бољу заштиту политичких, економских и енергетских интереса. "Тај податак говори у прилог томе да ће изградњом Јужног тока или било ког другог гасовода, гас бити јефтиниј, рекла је Михајловић и навела да ће Јужни ток донети повећање бруто домаћег производа Србије за најмање пет одсто. Захваљујући том пројекту, Србија ће постати регионално енергетско чвориште, биће енергетски безбедна, имаће могућност да гради електране на гас, а очекује се и годишњи приход од неколико стотина милиона евра од транзитних такси, јер је реч о магистралном гасоводу кроз нашу земљу. Улаз Јужног тока из Бугарске у Србију биће код Зајечара, а излаз код Суботице, уз два планирана одвојка ка Хрватској и Републици Српској, а разматра се и могућност да један крак гасовода иде ка Македонији и Косову и Метохији. Капацитет гасовода кроз Србију биће 41 милијарду кубних метара гаса годишње, од чега ће за Србију, у почетку, бити на располагању око пет милијарди кубика, а моћи ће и више ако се поправе економске прилике у земљи. Гаспром ће, према најавама, на 25 година закупити комплетан капацитет гасовода кроз нашу земљу, што је гаранција Србији, да ће тај гасовод у потпутности бити у функцији и да ћемо од њега имати економске користи. Осим транзитних такси, за пролаз гаса кроз нашу земљу, Србији је гарантован и приход на уложени капитал у изградњу "Јужог тока" од осам одсто. За тај гасовод припремљен је и просторни план подручја посебне намене, а Србија је усвојила и посебан закон о Јужном току који ће допринети убрзању експропријације 10.000 парцела на траси тог гасовода кроз Србију. Јужни ток је руско-европски пројекат, у коме уз руски Газпром, 50 одсто влашништва имају компаније из Немачке, Француске и Италије. То је гасовод за транспорт природног гаса из Русије у југоисточну и централну Европу, и то по дну Црног мора, преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније до Италије и централне Европе.