Стјепан Месић: БиХ је држава инвалид

Тај споразум је зауставио рат, и то је његова позитивна страна.

Република Српска 21.11.2013 | 12:09 Тај споразум је зауставио рат, и то је његова позитивна страна. Међутим, Дејтонски споразум није успоставио државне механизме на централном нивоу да та држава може функционисати, да буде функционална држава, наводи бивши председник Хрватске.Дејтонски споразум је створио државу инвалида, оценио је у последњи председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и бивши председник Хрватске у два мандата Стјепан Месић. Говорећи поводом 21. новембра и 18. годишњице парафирања Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат у Босни Херцеговини, Месић је нагласио да ''Босна и Херцеговина није у доброј ситуацији''. "Дејтонски споразум је зауставио рат, и то је његова позитивна страна. Међутим, Дејтонски споразум није успоставио државне механизме на централном нивоу да та држава може функционисати, да буде функционална држава. Тако да је Дејтонски споразум уствари створио инвалидну државу па се поједини ентитети могу сигурно понашати као држава у држави, што сигурно није била намера аутора Дејтонског споразума. Како из тога изаћи, то је сада друго питање. Или представници у бх парламенту и влади, представници три конститутива, морају наћи решење да створе функционалне механизме државе, или се треба сазвати нови Дејтон па да се међународна држава умеша и помогне, односно да се БиХ оспособи за улазак у ЕУ", изјавио је Месић. Он је нагласио да међународна заједница "мора елиминисати из политике све оне елементе који не признају БиХ или раде на томе да поткопају БиХ". Нефункционисање државе, рекао је, доводи до јачања национализама, а национализми опет теже неким својим другим циљевима. "То није добро за БиХ. Ако неко води политику да разбије БиХ, да се прикључи некој суседној држави, то сигурно не оснажује БиХ. Управо те елементе међународна заједница би морала елиминисати из политике. Сви они који не признају БиХ или раде на томе да поткопају БиХ морају бити елиминисани из политике. Треба се борити за измене у централном делу институција Босне и Херцеговине, да БиХ постане у правом смислу правно добро организована држава, а онда колико ће бити кантона, наравно, вишенационалних, то је питање које се мора решавати. Али, пре свега, БиХ мора добити државу која функционише. И да они који још мисле да је могуће делове Босне одцепити буду елиминисани из политике", казао је Месић. Коментаришући покушаје да се на 22. годишњицу Дејтона реафирмише идеја тзв. Херцег-Босне, Месић је нагласио да "ко год каже да је стварање хрватске републике Херцег-Босне учвршћивало БиХ, односно бранило БиХ, тај или не зна шта се тамо догађало или се једноставно служи неистином". "Стварање Херцег-Босне је довело до сукоба Бошњака и Хрвата када су морали бити јединствени у одбрани БиХ. Сада инсистирање поновно на оживљавању мртвака, то никоме није у интересу. Ако је утопљеник три дана у води, давати му вештачко дисање, уста на уста, не помаже. Према томе, то је изгубљена политика", казао је Месић. Месић је рекао да је против међусобног повлачења тужби за геноцид између Србије и Хрватске. Главна усмена расправа пред Међународним судом правде у Хаагу, по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид у Хрватској, заказана је за 3. март 2014. године. "Најбоља порука која ће релаксирати односе јесте правоснажна пресуда Међународног суда правде. Не треба повлачити тужбе. Треба то пресудом решити, а после се може о свему разговарати. Пре свега је сада потребно добити пресуду, а онда се мирити", рекао је Месић.