Банке заледиле кредите приватницима

Кредитни пласмани бх.

Република Српска 13.11.2013 | 08:30 Кредитни пласмани бх. банака приватним предузећима запали су у потпуни застој, што врло лако може пољуљати досадашњи скромни економски опоравак БиХ, упозорава пословна заједница. Према званичним подацима Централне банке БиХ, кредити банака према свим секторима биљеже захлађење раста у односу на прошлу годину, али су само према нефинансијским приватним предузећима у првих девет мјесеци достигли тачку замрзавања. Прецизније речено, кредитни портфолио банака за фирме у приватном власништву на крају септембра износио је око 7,44 милијарде КМ и биљежи стагнацију у односу на крај минуле године. Прецизније речено, већи је за минорних 100.000 КМ, па се стопа раста не може исказати ни у промилима, док се протекле три година просјечно кретала по стопи од четири процента. У исто вријеме, зајмови банака према јавном сектору и становништу биљеже благи једноцифрени раст од 2,6 до 4,5 одсто, с изузетком фондова социјалне заштите у БиХ, који су за девет мјесеци повећали кредитно задужење за чак 60 одсто (са 38,3 на 61,2 милиона КМ). Представници привредника кажу да је дуготрајна угрожена ликвидност реалног сектора, односно отежано сервисирање доспјелих обавеза, довело до стања у коме се предузећа, посебно у производном сектору, све теже могу додатно задужити. "Обртна средства привреде су драстично смањена, док банке држе високе камате на кредите што одбија привреднике од нових задужења, јер су већ кредитно преоптерећени и са тим каматама не могу бити конкурентни на иностраном тржишту. Једине релативно повољне кредите с каматом од четири до шест одсто нуди Инвестиционо-развојна банка РС и то за пољопривредни и прехрамбени сектор, али је ту износ средства врло ограничен", нагласио је Михајло Видић, потпредсједник Привредне коморе РС. Док се привредници жале на неповољне кредитне услове финансијских кућа, банкари сматрају да је првенствени проблем слабије кредитне активности у мањку перспективних и тржишно одрживих пословних пројеката. Кредити банака према приватним предузећима на крају септембра биљеже стагнацију у односу на крај прошле године Мијо Мишић, извршни секретар Удружења банака БиХ, стагнацију кредитирања приватних фирми, за разлику од каквог-таквог раста финансијских пласмана према јавном сектору, тумачи опрезнијом политиком приватника и ишчекивања "бољих времена". "Проблеми леже у недостатку пројеката приватних предузећа који заслужују пажњу и повјерење банака. На сцени имамо вегетирање привреде у ишчекивању реформи које никако да се десе", оцјењује Мишић. На благи деветомјесечни раст кредита према владама на свим нивоима по стопи од 2,6 одсто (са 788,6 на 809 милиона КМ), он гледа као покушај власти да одрже ликвидност буџета и не прекину инвестиције у јавну инфраструктуру, посебно у саобраћајнице. "Држава која креира пословни амбијент очито више води рачуна о свом сектору, док је приватни сектор, који би требало да буде генератор развоја и запошљавања, препуштен сам себи. Имамо и неколико примјера у креирању законских прописа из којих је јасно да државни и приватни сектор немају исте шансе на тржишту", казао Мишић. Он напомиње да ће успорена кредитна активност бити и тема састанка који ће Удружење банака у петак одржати са финансијским и регулаторним институцијама у БиХ.