Скупе гозбе на рачун грађана БиХ

Државне и ентитетске институције су за три године потрошиле најмање 19 милиона марака за репрезентацију.

Република Српска 09.11.2013 | 08:01 Државне и ентитетске институције су за три године потрошиле најмање 19 милиона марака за репрезентацију. Тим новцем плаћала се исхрана запосленика, куповале књиге страначких колега, пио алкохол и остављао бакшиш у локалима. Звонимир Зубац, бивши возач у јавној управи, више од мјесец дана пио је јутарње кафе на рачун порезних обвезника Босне и Херцеговине (БиХ). Умјесто да их плати својим новцем, он је рачуне правдао као репрезентацију, односно трошак који се јавља у току посла, у циљу стварања добрих односа са странкама. Његови рачуни, у појединачном износу од 1,5 КМ, дио су 19 милиона марака које су државне и ентитетске институције потрошиле за репрезентацију од почетка 2010. до краја 2012. године. Податке о потрошњи објавили су уреди за ревизију кроз извјештаје о извршењу буџета. Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева затражили су од 51 институције увиде у рачуне за репрезентацију и правилнике о кориштењу тог новца. То је скоро половина државних и ентитетских институција чије су трошкове преконтролисали ревизори. Захтјеву је потпуно удовољила 21 институција, десет је одговорило дјелимично, док су остале одбиле приступ информацијама или нису одговориле на захтјев. Истраживање је показало да се новцем намијењеним за репрезентацију плаћала и исхрана запосленика у институцијама, куповале књиге страначких колега те да се државни новац остављао и као бакшиш у локалима. На рачунима често нема образложења којим поводом су настали и ко је репрезентацију користио. Јутарња кафа на рачун буџета У Државној регулаторној агенцији за радијацијску и нуклеарну сигурност (ДАРНС) за три године је потрошено нешто више од 33.000 КМ за репрезентацију. Међу рачунима које су новинари ЦИН-а погледали било је и 26 рачуна за јутарње кафе, у појединачној вриједности од 1,5 КМ. Рачуни су настали у кафићу „Цаламус Мо“ који се налази у згради у којој је смјештена и Агенција. Зубац би у кафићу потписао рачуне, а Агенција би новац платила на основу достављене фактуре за уплату. У Агенцији су новинарима објаснили да је Зубац због природе посла имао право на репрезентацију. Он је од септембра 2011. до септембра 2012. године у мостарском уреду институције радио на мјесту возача, али је био задужен и за пошту и пријем гостију. У разговору за ЦИН Зубац је рекао да му надређени никада нису рекли да то није уреду. Каже да је кафу прије посла понекад пио и са надређеним Крунославом Шаравањом, инспектором за радијацијску и нуклеарну сигурност. “Ми смо имали право ту попити кафу, сок и да се почасти још нешто“, каже Зубац. Новинари ЦИН-а су открили да је и инспектор своје кафе књижио као репрезентацију. „Ако ви истражујете једну и по марку, а не истражујете милионе марака, онда је боље да се нисте мени ни обратили. То је смијешно што ви истражујете“, каже инспектор. Ревизор Уреда за ревизију институција БиХ Миро Галић каже да се овакав трошак не би требао водити као репрезентација. „И више кафа зна се ту наћи. Мало је ту проблем – то није некакав финансијски износ велик, али то нама више говори о односу према јавном новцу“, каже Галић. Ревизори су пронашли да се и у другим институцијама новцем од репрезентације плаћала исхрана запосленика. Ријеч је о: Парламентарној скупштини БиХ која је у три године потрошила око 360.000 КМ, Генералном секретаријату Вијећа министара БиХ који је у споменутом периоду потрошио скоро 250.000 КМ и Уреду Предсједника Федерације БиХ који је током 2011. и 2012. године потрошио нешто више од 130.000 КМ за репрезентацију. Ове институције су одбиле новинарима дати увид у рачуне. Предсједник ФБиХ Живко Будимир је признао новинарима ЦИН-а да се и у његовом уреду репрезентација користила за исхрану запосленика. Будимир каже да је то „уобичајена пракса која је била у институцијама“, додавши да ју је укинуо ове године. Репрезентација није дефинисана законом већ правилницима унутар сваке институције. Правилници нису уједначени у погледу права на кориштење репрезентације, новчаног износа и осталог. Репрезентација може бити интерна, за састанке унутар институција, и екстерна, за ресторане изван институција. Мјесечни износ за репрезентацију често зависи од функције. Примјерице, шефови одсјека у Министарству комуникација и промета БиХ имају право на 40 КМ, а директор Граничне полиције БиХ на 5.000 КМ мјесечно за репрезентацију. Директор Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) репрезентацију може користити без ограничења. Право на репрезентацију у неким институцијама имају само руководиоци, попут директора у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове, у некима уз руководиоце и још једна особа, као што је случај са шефовима кабинета двају потпредсједника Федерације БиХ, док у Служби предсједникаРепублике Српске право на репрезентацију имају сви упосленици. „Додик, чувар Српске“ за 5.000 КМ Новинари су пронашли да су у неким институцијама новцем од репрезентације купљене књиге страначких колега или књиге које никоме нису поклоњење. У Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове за 5.000 КМ купљене су књиге „Додик, чувар Српске“. Књига говори о политици Милорада Додика, предсједника Републике Српске (РС) и оснивача Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши директор Управе Тихомир Глигорић рекао је да књигу није купио због Додика или странке којој је и сам припадао, већ због садржаја. Он каже да књига говори о концепту јединствене евиденције некретнина те да је то био разлог што ју је купио. “Има књига о Милораду Додику које нисам хтио да купим, али ту гдје то пише, то јесам купио”, каже Глигорић. Новинари ЦИН-а у овој књизи нигдје нису пронашли појам “јединствене евиденције некретнина”. Ревизори Главне службе за ревизију јавног сектора РС-а су у извјештају навели да се не могу увјерити да се ради о стручној литератури која користи пословању Управе. Светозар Пударић, потпредсједник ФБиХ и члан Социјалдемократске партије (СДП), одобрио је куповину књига аутора Мирка Пејановића, Ивана Цвитковића и Татјане Љујић-Мијатовић у вриједности преко три хиљаде КМ. Они су чланови или савјетници у Странци. Пударић је новинарима рекао да је књиге набавио за библиотеке факултета у Федерацији БиХ. Међутим, новинари ЦИН-а нису пронашли ниједну одлуку о поклањању било које од ових књига. Пударић каже да о томе не води евиденцију. Међу рачунима за репрезентацију у Пударићевом уреду је и један за телефон од 417 КМ који је књижен као поклон, али га је Пударић користио као службени. Он је новинарима објаснио да је била повољна понуда за телефон, а да он није имао новца за набавку опреме. Због тога је дозволио да се на рачуну напише „поклон“ како би га правдао кроз те трошкове. „У суштини, он је законито купљен, законито плаћен, а да ли је морално, то је друго питање“, додаје Пударић. Федерални ревизор Муниб Овчина каже да су у току ревизије проналазили рачуне за трошкове који се не могу назвати репрезентацијом. Он каже да је најлакше те трошкове књижити на тај начин, јер се репрезентација сматра дискреционим правом које се може користити без образложења. Закуске, вечере и алкохол Грађани БиХ платили су 850 КМ за приватну забаву Миломира Амовића, замјеника предсједника Комисије за концесије БиХ, након што је у октобру 2010. године докторирао на Универзитету пословних студија у Бањој Луци. Он је колеге које су присуствовале одбрани дисертације почастио закуском у бањалучком ресторану „Мy Wаy“, а фактура је прослијеђена Комисији. Уз образложење рачуна стоји да су закуски присуствовале 32 особе из министарстава, јавних предузећа, банкарског и невладиног сектора и са Универзитета у Бањој Луци. На питање новинара ЦИН-а зашто колеге није почастио о свом трошку, Амовић је рекао: „Зато што сам о свом трошку радио дисертацију. Ово није само за мене, него је било мало и за шире.“ Он каже да је дисертација о јавно-приватном партнерству била промоција нечега новог на овим просторима. Новинари ЦИН-а су уочили да уз рачуне често нема образложење којим су поводом настали и ко је корисник репрезентације. „Ја сам вам рекао, и ревизорима сам рекао, да су то ствари које се неће одавати. С ким се вечерало и ко је вечерао – вечерао је неко за кога ми сматрамо да завређује“, каже Ердал Селмановић, шеф Уреда потпредсједника ФБиХ Мирсада Кебе, чији је кабинет у двије године потрошио преко 86.000 КМ за репрезентацију. Кебин уред није дозволио новинарима ЦИН-а да изврше увид у рачуне, али су ревизори пронашли да су рачуни често настајали у дане викенда, те да се новац без образложења трошио у сарајевској дискотеци „Басемент“ и касину „Цолосеум“. Селмановић каже да се у тим објектима вечерало, али је одбио рећи више детаља. Без пуно објашњења је и рачун у Министарству комуникација и промета БиХ, настао прошле године у ресторану „Топлик“ у Источном Сарајеву. На рачуну од 1.232 КМ налази се алкохол у вриједности од скоро 700 КМ. Тадашњи министар Рудо Видовић је ручао са представницима Регулаторне агенције за комуникацију БиХ. Иако се наводи да је било осам особа, рачун показује да се јело 11 главних јела и попило 14 флаша вина и других алкохолних пића. Ручак је завршен у 22 сата. Видовић је у допису који је послао ЦИН-у навео да је алкохол на пословним вечерама дозвољен и да министар или његов замјеник имају право на састанке позвати и особе које првобитно нису биле планиране. На ручку вриједном 558 КМ на којем се министрица породице, омладине и спорта РС-а Нада Тешановић састала са омладинцима Добоја у октобру 2011. године попијено је 26 флаша пива, три флаше вина те 20 чашица жестоког пића. На рачуну није написано колико је било присутних, а као повод наведен је разговор о томе како министарство може помоћи омладинцима. Тешановић није пронашла времена за разговор са новинарима. Ревизори кажу да не постоје посебна правила која се односе на алкохол. Они кажу да у пракси толеришу конзумирање алкохола када је ријеч о састанцима са страним делегацијама, али да би се гости из земље требали частити кафом и водом. “Прилично је то побјегло од репрезентације“, каже Душко Шњегота, главни републички ревизор. У Федералном министарству финансија налази се рачун из 2010. године за ручак у сарајевском ресторану „Феллини“ за који се не зна ко му је присуствовао и којим поводом. На рачуну који је износио 302,5 КМ додато је и 27,5 КМ бакшиша те је све заокружено на 330 КМ. На челу Министарства је тада био Вјекослав Беванда који данас предсједава Вијећем министара БиХ. Беванда није пронашао времена за разговор са новинарима, али је стручна савјетница у његовом кабинету Амела Мулавдић рекла да он не вјерује да се радило о бакшишу те да није сигуран да је то његов рачун. Те године потрошено је 40.511 КМ на репрезентацију изван Уреда, а према Правилнику то право је имао само министар или особа коју он овласти. Дамир Мехмедбашић из Центра за заступање грађанских интереса (ЦПИ), невладине организације која се бави анализом јавне администрације и финансија, каже да треба постојати оправдање за сваки трошак јавног новца, јер је то новац грађана БиХ. „Ми сваки дан скупљамо марку-двије за овога, за онога, док они које смо бирали живе раскалашено на наш рачун“, додаје он. Хуманисти из буџета Новцем намијењеним за репрезентацију поједини званичници су подржавали хуманитарне акције. У Министарству породице, омладине и спорта РС-а, између осталог, купљене су улазнице за хуманитарну утакмицу за помоћ Србима на Косову и Метохији у вриједности 200 КМ. Утакмица између фудбалских клубова „Борац“ и „Трепча“ одржана је у децембру 2011. године у бањалучкој дворани „Борик“. Министарство је подржало и „Манастир Пресвете Богородице Тројеручице“ у Доњем Будачком код Карловца у Хрватској, купивши 2011. године улазнице у вриједности 750 КМ за њихов хуманитарни концерт. Нема образложења ко је користио ове улазнице. Потпредсједник ФБиХ Кебо је рекао новинарима ЦИН-а да је удовољио молби дјевојке са посебним потребама коју је видио приликом посјете Психијатријској болници „Јакеш“ код Модриче и купио јој шминку. На питање новинара због чега то није учинио својим новцем, Кебо је одговорио: „Из свог џепа?! Хајте, молим вас. Нисте у праву. Ја сам тамо отишао као потпредсједник ФБиХ. (…) Зашто бих ја од своје дјеце узимао 1.600 марака?!”