Власти Републике Српске повезане са Литванцима

Балкан инвестмент банка (БИБ) је у губитку преко 200 милиона марака, а не само тридесетак, како је то саопштено протеклих мјесеци.

Република Српска 25.10.2013 | 16:17 Балкан инвестмент банка (БИБ) је у губитку преко 200 милиона марака, а не само тридесетак, како је то саопштено протеклих мјесеци. Власт о овој страшној дубиози ћути, јер су поједини високи функционери до грла упетљани у извлачење стотина милиона марака из ове финансијске институције.  Управо због тога, Влада РС чини све да спаси Банку, упумпавајући у њу нове десетине милиона буџетских средстава, али то је залудан посао, јер је црну финансијку рупу у БИБ-у немогуће зачепити. Циљ власти је да што дуже држе скривене од јавности бројне малверзације, злоупотребе и криминална дјела што су се протеклих година одвијала под сводовима БИБ-а. Истовремено, сва одговорност се, медијски, пребацује на Литванце, власнике и шефове банке, али се, суштински, не тражи њихово законско кажњавање. Штавише, оно се спречава, а мафијашке коловође, попут Едвина Навицкаса, бившег директора БИБ-а, и даље живе у Бањалуци и то на врло врло високој нози. Агенција за банкарство најодговорнија Одговорност за пропаст БИБ-а не може се ограничити искључиво на Литванце (прије свега власника Владимира Романова и поменутог директора Навицкаса) који су, несумњиво, криминалним радњама и поступцима извукли стотине милиона марака. Тај новац припадао је РС и њеним грађанима, а они су га, преко пореских рајева, пребацили у властите џепове. Велики дио одговорности лежи и на Режиму, првенствено Милораду Додику, који је ову банку подредио властитим интересима, користећи је за финансирање (давање кредита) својих најближих сарадника и послушника, али и своје породице. Све то он није могао учинити, нити је БИБ могла бити опљачкана у мјери у којој се то десило, без подршке Агенције за банкарство РС (АБРС), на чијем челу је Славица Ињац. (Славица Ињац је наводо добила стан у Прагу, као награду за њен "добар рад"). Највећу институционалну одговорност сноси АБРС, којој је основни задатак заштита депозита становништва и правних лица, а самим тим и депозита буџета РС. Ради тога је и основана. Овај задатак се спроводи вршењем редовних и ванредних контрола пословања и законитости рада банака. Контролисањем се провјерава да ли се Банка у свом пословању држи правила које је АБРС поставила својим Одлукама, што су донесене с циљем заштите депозита. Проблем је настао оног тренутка када је, након контрола БИБ-а, још прије неколико година, уочено низ неправилности у пословању; прије свега класификовања неквалитетне кредитне активе (нпр. кредити нерезидентима пласирани без икаквог колатерала). Кредитни пласмани су најризичнији дио активе (имовине) банке, те њихов квалитет представља један од најзначајнијих чинилаца успјешности пословања банке. У складу са Одлуком о минималним стандардима за управљање капиталом банака Агенције за банкарство РС, за процјену ризика и класификацију активе, осим дана кашњења, узима се и квалитет колатерала. Кредити се класификују по категоријама (А - добра актива, Б - актива са посебном напоменом, док под неквалитеним кредитима подразумијевамо све кредите класификоваме у Ц, Д и Е). Висок ниво неквалитених кредита захтјева од Банке да повећају трошкове резервисања за кредитне губитке, што смањује банкарске приходе и изворе за нова кредитирања и утиче на њен финансијски резултат. Такође, Банка је најчешће приморана да се докапитализује како би "покрила" нарасле ризике пословања. препакивање Да би избјегли трошкове резервисања, у Балкан Инвестмент Банци су се досјетили такозваног "препакивања" (банкарски жаргон за сређивање кредитног портфолиа пред и након контроле АБРС - само постојање жаргона показује какав је и колики нерад АБРС-а) лоших кредита у "добре". У БИБ-у су "препакивање" радили ноћу, увели би "трећу смјену", обично 31. децембра у поноћ, који је закључни дан за финансијске извјештаје и тада се до дубоко у ноћ препакивало. Принцип "препакивања" своди се на давање кредита новим нерезидентима (регистрованим у пореским рајевима); наравно, опет без квалитетног колатерала. Ти нови кредити користили су се за затварање (у потпуности или дјелимично) проблематичних кредита, наравно без аутоматског стављања у (минимално) Ц категорију резервисања (што је била обавеза према горе споменутој Одлуци АБРС-а). Тако је Банка "пеглала" резервисања и вршила отпис затезних камата, али и фиктивно повећавала обим кредитне активе, приказујући своју успјешност у расту пласмана. Дешавало се да се кредит који је одобрен на самом почетку рада Балкан Инвестмент Банке, који нема никакво обезбјеђење (колатерал), и по ком основу дужник није платио нити једну рату кредита, води у категорији "А". Тај кредит је био препакован, тако што је Банка одобравала нови кредит, у висини доспјелих обавеза, неком другом правном лицу или чак директору предузећа дужника; они су плаћали доспјеле обавезе по првом кредиту, тако да су све обавезе дужника биле измирене и није било кашњења отплате кредита. Такав кредит класификован је у категорију "А", као добра актива, јер није било кашњења у отплати. Ријеч је о најобичнијој превари. У суштини, новац би се само провозао унутар Банке, односно све трансакције би се завршиле унутар Банке, није било новог прилива ни одлива новца из Банке по основу овакве кредитне  активности. Наравно, то је све било могуће јер је Владимир Романов имао регистровано преко 500 предузећа по разним државама, углавном земљама пореских рајева. ревизорске куће указивале на проблеме Да су препакивања у Балкан Инвестмент Банци била општепозната ствар свједоче мишљења са резервом (што је морао сигнал за узбуну, али није) ревизорске куће Делоитте, за сваки финансијски извјештај од 2008. године. Ово мишљење је углавном исказано у вези са резервисањима које Банка није вршила на начин предвиђен банкарским правилима (рачуноводственим стандардима, Одлукама АБРС, Баселским споразумима...). Значи једна приватна ревизорска кућа (која је плаћена од Банке) је указивала на неправилности, а једна институција (АБРС) то није била у стању, прецитније није хтјела. Чињеница да Агенција за банкарство Републике Српске у таквом моделу пословања Балкан Инвестмент Банке није видјела ништа проблематично, да није преузела потребне законске кораке, иако су овлаштени радници Агенције утврдили незаконитости у пословању Банке, које су констатовали у својим записницима, указује да је та институција била покровитељ махинација. Свједочи то и податак да су су документи, попут записника овлаштених радника Агенције за банкарство који су утврдили незаконитости, остали скривени под ознаком строго повјерљиво, умјесто да буду достављени надлежним полицијским и правосудним органима на даљње поступање. Закључак је само један: цјелокупна активност Агенције за банкарство Републике Српске у овом конкретном случају била је усмјерена на заштиту криминала и сакривање криминала у Банци, односно Агенција за банкарство је контроле проводила само формално, без намјере предузимања икаквих законских мјера након утврђених незаконитости у раду и пословању Банке. притисак са Врха Суштина правилног исказивања трошкова резервисања је у томе да је Банка морала губитке проистекле из лоших кредита покрити на терет капитала; У том случају би дошло до смањења капитала Банке, те би Банка морала да докапитализацијом (нови улози у новцу власника Банке) одржава законски прописане минимуме о висини капитала и задржи дозволу за рад. Међутим, литванским власницима БИБ-а није било стало да у Банку улажу своје паре, већ само да из ње изнесу што више новца грађана РС. Основи циљ БИБ-а био је да прикупи што више депозита, како би их могао извући кроз кредитне пласмане за које се у старту знало да неће бити враћени. Балкан Инвестмент Банка је имала изузетно агресивну стратегију привлачења штедње становништва по високим каматним стопама, како би се привукао што већи број наивних грађана да штеде у Банци. Поред тога многе јавне иституције и предузећа су орочавала своје депозите у Банци. Јавна је тајна да је постојао огроман политички притисак са Врха да велика предузећа и институције што више новчаних средстава орочавају у Балкан Инвестмент Банци. Уз то, Навицкас је био веома широке руке у давању мита директорима јавних предузећа који су се одлучили да новац тих фирми "штеде" у Балкан Инвестмент Банци. Банка је имала високе трошкове камата и трошкове мита за сваки орочени депозит, што, свакако, није могла да покрије из редовног пословања. То ји није био циљ; Циљ је био да се што више новца изнесе из земље и подијели људима блиским власти - сви они су знали да наведени кредити никад неће бити враћени, јер су кредити дијељени пропалим предузећима без икаквог колатерала, тако да, фактички, нема имовине из које би се наплатили и сав тај трошак ће платити грађани РС. двјеста (200) милиона кредита неће бити враћено Нерад Агенције за банкарство РС, прецизније њихов заштитнички и покровитељски однос спрам тешких криминалних радњи у БиБ-у, проблем је усложнио, али и убрзао пропаст Банке, која је крајем 2012. године исказала преко 30 милона губитка. Симптоматично је и то да се овај губитак поклопио са висином основног капитала Банке, који је након тога износио само 1.881 КМ. Очигледно да је резултат наштиман, јер се независни ревизор, Делоитте  д.о.о. Бања Лука, уздржао од давања мишљења за овако наштиман финансијски извјештај Банке за 2012. годину. Губитак је много већи. На то указују и сазнања о тренутном стању у Банци, по којима би Банка, уколико би се држала подзаконских и законских прописа, морала да искаже трошкове резервисања у износу близу 100 милиона КМ у 2013. години, тако да ће губитак у овој години бити много већи него претходне године. Очекивало би се да ће сада, када је банка у власништву Републике Српске, објективно исказати резервисања и у складу стим губитак, али од тога неће бити ништа; Врх Режима (као и Литванци прије њих) врши притисак на особље банке, и присиљавају их да лажно искажу финансијске резултате. Сав кредитни портфељ Банке састоји се од лоших кредита, који немају готово никакав колатерал, те је могућност њихове наплате готово симболична. Процјена је да ће само мали дио кредитног пласмана Банке, (који укупно износи преко 200 милиона марака), бити наплаћен. Нема сумње да ће АБРС дозволити банци да опет фризира резултате како би се заташкала ова пљачка грађана РС. Стварне губитке сазнаћемо само уколико дође до промјене власти. Навицкас живи у Бањалуци Едвинас Навицкас стекао је, пљачкајући БиБ и грађане РС, бројне некретнине на Хрватском приморју и милионе на свом текућем рачуну, о чему сам већ писао. Упркос томе, Навицкас и даље живи у Бањалуци и вози службено возило Банке, скупоцјеног БМW X5, али и то му је мало, па друго службено возило Банке (која је сад у власништву РС) вози његова супруга Кристина, која живи у Загребу. Очито је да Режиму не пада на памет да од бившег директора БИБ-а одузму ова два скупоцјена возила, а камоли да ухапсе истог. Навицкас живи у Бања Луци, јер му је то најсигурније уточиште од газде Владимира Романова, који је против њега у Литванији поднио кривичну пријаву и пријети да ће се обрачунати са њим. Разлог - у досад невиђеној пљачки грађана извршеној преко БИБ-а, Навицкас је, успут, отео већи дио колача него што му мафијашком подјелом припада. Романов такве ствари не прашта. Навицкас је тако постао велиоки проблем и властима РС, јер није побјегао. Живи у Бањалуци, а ако га ухапсе, он пријети да би могао проговорити о томе какве је све дилове имао са властима РС хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/10/биб-у-губитку-преко-200-милиона-романов.хтмл