Научници могу да сруше мит

Процес криминализације негације геноцида у Сребреници је у пуном јеку и наставиће се, јер сувише је интереса и елемената структуре моћи уложено у тај мит да би га се олако одрекли, али научници ће наставити да га руше – изјавила је Срни руски историчар Јелена Гускова.

Република Српска 29.06.2012 | 18:22
 Научници могу да сруше мит
Процес криминализације негације геноцида у Сребреници је у пуном јеку и наставиће се, јер сувише је интереса и елемената структуре моћи уложено у тај мит да би га се олако одрекли, али научници ће наставити да га руше – изјавила је Срни руски историчар Јелена Гускова. Гускова, која је руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе при Руској академији наука, каже да научници тај мит о Сребреници врло лако и једноставно могу да сруше, али да им из међународне заједнице не дају да то раде, јер ће тако пасти цијели концепт стварања БиХ којим се минимизира Република Српска. „Међутим, ми ћемо наставити да радимо у том правцу“, рекла је Гускова, напомињући да је у Руској академији наука изашла књига са међународног скупа из 2010. године у којој су научници из многих земаља, укључујући Енглеску и Русију, представили јавности истраживање о Сребреници. „Питање је прво да ли је уопште било злочина геноцида у Сребреници, као и да ли је број од 8.000, о којем се говорило, прави број жртава“, рекла је Гускова, наводећи да су научници истраживали патолошке налазе и кретања становништва на територији Сребренице прије јула 1995. године и послије, када су колоне људи дошле у Тузлу. Према истраживању броја људи који су живјели у Сребреници, додала је она, изгледало је да је послије тих догађаја  више становика остало у Сребреници, него прије јула 1995. године. Гускова наводи да су се појавили документи и дневници муслимана који су ишли у тим колонама према Тузли, те додаје да ти дневници још нису објављени, али постоје, као и да Хаг скрива документе које има и да треба испитати да ли је била колона која је ишла према Тузли и да ли је било стријељања. Гускова је додала да постоје истраживања која су заснована само на муслиманским документима те истакла да наука има на располагању широке могућности да настави то истраживање, али јој је потребна и политичка подршка, како би резултати истраживања били представљени у цијелом свијету.