Српске жртве се још прећуткују

Однос према српских жртвама у 20.

Република Српска 17.10.2013 | 21:45 Однос према српских жртвама у 20. вијеку је очајан на цијелој територији бивше Југославије, а истина о њима и данас се прећуткује, оцијењено је на скупу о српским жртвама у 20. вијеку, који је одржан на Коларчевом универзитету у Београду. Учесници скупа су истакли да сада, умјесто братства и јединства, имају политику регионалне сарадње и опет се прећуткује шта се дешавало са Србима у Хрватској. Тако се, наводе, током посјете хрватског предсједника Иве Јосиповића Србији српске жртве опет не помињу како би се успоставио мир и сарадња. Професор из Лондона Србољуб Живановић рекао је да "нажалост, у Србији не постоји ниједан споменик подигнут јасеновачким жртвама, нити музеј геноцида и холокауста, о томе се не говори, не пише, о томе дјеца не уче". Према његовим ријечима, о томе једино уче дјеца у Републици Српској. Живановић је истакао да многи заборављају колико је било клања, убијања и злочина над Србима које су починили римокатолици Хрвати и муслимани за вријеме Првог свјетског рата, али да се о томе ћутало још у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије. "О томе се није говорило, нити писало зато да се не би увредило иједно племе јединственог троплеменог народа. Зато што се тада ћутало, добили смо Јасеновац", рекао је Живановић, чији је отац убијен у Београду у логору у Топовским шупама за дјечаке. Он је навео да је у НДХ истребљивање Срба, Јевреја и Рома почело шест мјесеци прије холокауста над Јеврејима у Њемачкој, те да се геноцид над Србима наставио и њиховим пресељењем из Лике и Баније у Војводину да би се ослабио српски живаљ на територијама близу Хрвата. Новинар и историчар из Берлина Никола Живковић рекао је да у западним и њемачким енциклопедијама српске жртве нису нашле мјесто, наводећи да се у посљедњих сто до 150 година интереси великих сила не мијењају, као ни медијска слика о Србима. Професор Жарко Видовић испричао је како је изгледао његов логорашки пут од транспорта воза са више од 3.000 Срба, Јевреја и малог броја муслимана, који је кренуо из Сарајева до логора Јасеновац, па до тога да је завршио у Норвешкој као радна снага, одакле је успио да побјегне послије годину дана. Видовић, који сада има 93 године, сјећа се да су у вагоне, који су били на ускотрачној прузи код сарајевске Вијећнице, потрпани људи, по 200 у сваки вагон, на којем је писало да у њега може стати "седам коња и 40 војника". "Пјевали смо Ђурђевданску пјесму, коју је сада Бреговић обрадио", каже Видовић, наводећи да се путовало 24 сата и да су људи падали мртви као кладе у вагонима. Он се сјећа да су по доласку у Јасеновац усташе отвориле вагоне и питале има ли ко гладан, а када се јавио један дјечак од 16 година, усташе су му уста натрпале шљунком. Видовић наводи апсурд да су њега од јасеновачког логора спасили "есесовци", који су га одвели као радну снагу у Норвешку, и то тако што је један есесовац ударао сваког логораша чизмом по кољенима, па који је остао на ногама, тог су и одводили. Стефан Космајац и Милош Миловић из Београдског културног клуба су истакли да постоји континуитет српских жртава у 20. вијеку, који се послије Првог и Другог свјетског рата наставио и под комунистичким терором, а касније и у ратовима 90-их година од БиХ, Хрватске до Косова. Скуп о српским жртвама у 20. вијеку одржан је у организацији Историјског пројекта Сребреница и Београдског културног клуба. На скупу је приказан документарни филм "Контекст" младог талентованог бањалучког режисера Страхиње Стојаковића, који пружа панорамнски преглед скупа о односу према српским жртвама.