Муслимани славе Бајрам

Муслимани диљем свијета данас  прослављају Курбан бајрам.

Република Српска 15.10.2013 | 23:05 Муслимани диљем свијета данас  прослављају Курбан бајрам. За муслимане ово је дан када се милијуни вјерника окупљају на најсветијим мјестима како би обавили пету исламску дужност - хаџ. У Тузли смо посјетили Рашида и Васвију Омазић, хаџију и хаџијинцу који су били на хаџу гдје, како су нам испричали, стоје милијуни људи, сви у бијелом, једнаки без обзира на боју коже, вјеру и нацију. Угостили су нас и испричали нам о својим искуствима са брда Арафата и колико је то ходоћашће промијенило њихове животе. Пред саму зору Васвија Омазић свом је супругу Рашиду Курбан бајрам честитала ријечима Бајрам Шериф Мубарек Олсун - нека је племенит Бајрам. Потом је Рашид кренуо на Бајрам намаз у оближњу џамију. Супруга Васвија чекала га је са бајрамском кахвом. Након тога почела су стизати дјеца, унучад, родбина и пријатељи: „У току дана долазе нам дјеца са својом дјецом, зетови, породице. Први дан код нас је пуна кућа. То су ручкови, то су такви осјећаји да ја више пута кажем ’драги Аллаху, подари ми да то идуће године доживим.’ Други дан долазе рођаци, фамилија, комшилук, дијеле се и курбани. Трећи дан тек ми мало можемо негдје у комшилук да одемо.“ И Рашид и Васвија обавили су хаџ. Она 1996, прве године након ратних разарања. У путу до Меке и Медине провела је мјесец дана. „То је био доживљај који човјек не може мјерити ни са чим. Хаџ је нешто узвишено што човјек доживи, а не може то никада у животу да заборави.“ Курбане које су припремили подијелили су сиромашнима. „Ми који курбане кољемо кажемо овако: једна трећина иде фамилији, једна трећина иде сиротињи, једна трећина остаје нама. Међутим, ја и моја хаџиница остављамо себи један добар ручак. Данас је пуно гладних. Све то подијелимо. Ми кад дијелимо курбане, ја знам пуно њих који немају и који једанпут годишње једу месо. Ја сам слушао од својих рахметли родитеља кад су ми причали да има људи - значи и тад је било тешко живјети - који од Бајрама до Бајрама једу месо.“ Све почиње из породице И Васвија и Рашид посебно наглашавају да су сви људи једнаки, без обзира на вјеру и нацију. То су и увидјели обављајући хаџ. „Ја сам цијело вријеме размишљала ’Боже драги, на једном мјесту толико људи разних нација, боје коже, свега, а нико никоме да не науди, што је нама требао рат? Сви смо исти, сви се вољели, и одједном, што кажу, џехенем на дуњалуку, пакао. Од оних некаквих комшијских љубави, од свега - људи су се одједном претворили у звијери. Бог је један, а ми сад нашли у тим вјерама да се сукобљавамо, да једни друге убијамо. Кажу благо ономе ко спаси један живот, као да је спасио читаво човјечанство, а ми се између себе - не поновило се, не дај, Боже, више.“ Њихов вјернички живот не значи само молитву, већ чињење добра: „Нама драги Аллах поручује да се ми нон-стоп не молимо, него ’устаните за својом нафаком.’ Значи да ми треба да устанемо и да привређујемо, да доприносимо својој породици, својој заједници и својој држави својим радом. Није све у томе да се молиш, а да не привређујеш. Не. Него устаните за својом нафаком, па ће нам свима бити боље.“ Омазићи на Курбан бајрам славе обитељ као темељ на којем човјечанство почива: „Породица је стуб заједнице и друштва и државе. Све вам из породице почиње - од васпитања дјетета, од радних навика итд, све вам иде из породице. Не може друштво васпитавати нашу дјецу.“ „Сви требамо да будемо добри, да будемо племенити, да радимо добра дјела. Волимо се, дружимо се, помажимо једни друге, а посебно кад је Бајрам у питању.“ Свечана обитељска гозба, благостање, дјечија граја и радост због обављеног хаџа облици су Курбан бајрама код Омазића. А то заправо и јесте оно, кажу нам хаџија Рашид и хаџијинца Васвија, што живот чини светим.