Поклон Јованки Броз путовао 50 година

Да воз којим су Тито и Јованка из Загреба 1957.

Република Српска 14.10.2013 | 11:00 Да воз којим су Тито и Јованка из Загреба 1957. године путовали за Сплит није каснио у поласку, вунена јастучница, ручни рад Нене Трбојевић из личког села Плашки, био би само још један у низу поклона за прву другарицау некадашње Југославије.Како Тито не би закаснио на састанак у Сплиту, композиција је кроз Плашки само протутњала, остављајући Нену неутјешну што, као изабрана представница локалног АФЖ-а, није имала прилику да другарици Јованки преда поклон. Спаковала је плаво-црвену јастучницу исплетену још 1937. године, надајући се да ће једном ипак стићи у руке особе којој је и намењена. Пуних 50 година касније, 2007, то се и догодило, а поклон је Јованки уручила Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника Београда и рођака Нене Трбојевић. Јастучницу је годинама чувала Ненина ћерка, Радмилина сестра од тетке, Мара Петронијевић. Није је заборавила ни 1991. године, када је са мужем и дјецом кришом напуштала Загреб који у то вријеме није био безбједан за српску породицу попут њихове. Већину ствари оставили су у Загребу, али не и „Јованкину јастучницу”. Коначно, марта 2007. године Хрустановићева је заједно са Расимом Љајићем посјетила Јованку у готово урушеној вили у „Бор” на Дедињу. Веома се Јованка изненадила јастучницом коју је добила. Рад јој је био веома познат, јер је то једна од карактеристика Лике. Само пар дана касније, на портирницу Скупштине Београда стигао је коверат за Радмилу Хрустановић, а у њему на папиру са штампаним заглављем са именом Јованке Броз, својеручно потписано Јованкино писмо Мари Трбојевић. - Дирнула ме је ваша пажња и чињеница да сте овај ручни рад чували пуних 50 година. Увјеревам вас да ћу ваш поклон користити и чувати као успомену на вас, вашу мајку и на Плашки - написала је Јованка, и додала: „Сада ми је жао што се тада нисмо зауставили у Плашком, да из руку ваше мајке Нене Трбојевић примим овај поклон. Али ко се надао да ћу послије толико година срести вашу рођаку госпођу Радмилу Хрустановић и да ће ми она уручити ваше писмо и поклон. Неизмјерно сам јој захвална што ми је помогла око гријања и крова који је прокишњавао.”