На која ће питања одговорити резултати пописа?

У Босни и Херцеговини све је спремно за први посљератни попис становништва који је годинама био предмет спора политичких партија и прерастао у више политичко него статистичко питање.

Република Српска 29.09.2013 | 19:20 У Босни и Херцеговини све је спремно за први посљератни попис становништва који је годинама био предмет спора политичких партија и прерастао у више политичко него статистичко питање.Први попис након 22 година, у потпуности спроведен према европским стандардима, почеће у уторак, 1. октобра у девет сати и трајаће до 15. октобра у 21 сат и биће обављен према подацима на дан 30. септембра. Циљ пописа је да се установи број становника за цијелу БиХ, као и по свим територијалним нивоима - насељима, општинама, градовима, кантонима и ентитетима, њихова демографска, етничка,образовна, економска, миграциона и друга обиљежја, број домаћинстава, породица и њихове карактеристике и подаци о стамбеном фонду. Пописна кампања представника сва три конститутивна народа - Бошњака, Срба и Хрвата, као и мањинских народа, које Устав БиХ "познаје" као "остали" - последњих дана је интензивирана, а најжешћа је међу Бошњацима. Бошњаци, наиме, страхују да би се појединци могли национално изјаснити као муслимани или Босанци, што би значајно могло да умањи број припадника тог народа. У кампањи се стога није презало ни од злоупотребе дјеце, па је у ту сврху снимљено неколико видео записа који су се појавили на Јутјубу, што је изазвало жестоке реакције представника друга два народа - Срба и Хрвата. Кампања је вођена и међу хрватским народом, јер њихови политички представници страхују да би многи од припадника тог народа, из страха да не изгубе привилегије које имају у Хрватској, могли да бојкотују попис. Најјаснија ситуација је, чини се, међу Србима, а најсложенија у мјешовитим браковима и међу њиховим потомцима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик више пута је указао да је најважније да овај попис буде "фер и регуларан" јер треба да да неопходне податке који ће обликовати не само привредни него и политички систем БиХ. Он је позвао грађане Српске да се одазову попису и обавезно изјасне о својој националној, језичкој и вјерској припадности. Више пута до сада предсједник РС је упозорио да ће овај попис показати да у Федерацији БиХ живи далеко мање Срба у односу на период од прије протеклог рата, а да супротно томе у Српској живи значајно велики број Бошњака. "Посебно ће се то видјети на примјеру највећег града, Сарајева. То је данас град без Срба јер се у њему десио својеврстан геноцид, јер геноцид не подразумјева само убијање него и систематско расељавање становништва", рекао је Додик. Процјењује се, наиме, да у Српској живи између 15 и 20 одсто Бошњака, а да је у Федерацији БиХ број Срба са више од 30, пао на мање од два одсто. А, према подацима пописа из 1991. године, у БиХ је живјело 4.377.033 становника: 43,47 одсто муслимана, 31,21 одсто Срба, 17,38 одсто Хрвата, 5,54 одсто Југословена и 0,23 одсто Црногораца. Исти подаци показују да је те 1991. године у Сарајеву живјело 527.049 становника, од чега 157.143 Срба. Попис и пописни подаци потребни су за стварање реалне слике о друштвено-економској ситуацији у БиХ, посебно након протеклог рата, да буду основа владама свих нивоа за планирање развоја како земље, тако и сваке регије и локалне заједнице, да олакшају домаћим и страним компанијама да планирају развој и инвестиције и да олакшају рад научној и академској заједници. Попис је и позитиван корак на путу европских интеграција и коришћења средстава из ИПА фондова, а прикупљени подаци биће међународно признати и упоредиви са подацима других земаља. Након пописа у БиХ, биће познато каква је ситуација у образовном систему, у сегменту запошљавања, какве су могућности о питању стамбене изградње, какав је степен технолошког развоја у земљи, колико има неписмених, колико писмених и којег степена образовања. Биће познато и да ли је пољопривреда значајан сегмент привреде БиХ, каква је ситуација по питању миграције становништва у БиХ, који су основни извори средстава за живот грађана БиХ те мноштво других, тачних и објективних података. Прелиминарни резултати пописа биће објављени у року од 90 дана након завршетка пописивања. Пописиване особе нису дужне да дају одговоре о етничкој и вјерској припадности или о језику јер је у статистичком смислу одговор и "непознато" или "не изјашњава се". Ипак, пописивач је дужан да упише сваки одговор који пописивана особа да на та питања, па чак и ако се изјасни као "марсовац". За нетачно давање података предвиђене су казне од 1.000 до 10.000 КМ.