Колапс жељезничког саобраћаја у БиХ

Жељезнице у БиХ, обје ентитетске компаније, већ годинама послују са вишемилионским губицима.

Република Српска 29.09.2013 | 12:46 Жељезнице у БиХ, обје ентитетске компаније, већ годинама послују са вишемилионским губицима. Лоша инфраструктура, пруге по којима се не може возити брже од 30 до 40 километара на сат, оставиле су БиХ без скоро иједне међународне линије. С друге стране, ревизорски и извјештаји о пословању босанскохерцеговачких жељезничких компанија указују да се цели систем отео контроли. Милиони марака се губе, дугови се гомилају и све то на рачун пореских обвезника, од којих многи чак и не користе споре, прљаве и неудобне возове. Жељезнички саобраћај у БиХ је у колапсу. Још један од босанскохерцеговачких апсурда је да се возовима једне компаније, на примјер Жељезница ФБиХ, може се путовати до Добоја, а потом се наставља Жељезницама Републике Српске. Због такве компликоване уређености није риједак случај да се путници, нарочито странци, изгубе и не дођу до планиране дестинације. У једном од возова из Будимпеште до Сарајева путовали су Цонстантин из Грчке и Вероника из Шпањолске. Њихово туристичко путовање у Босну и Херцеговину претворило се ноћну мору, кажу Вероника и Цонстантин: „Имали смо много проблема. Нитко на жељезничкој станици није се хтио побринути за нас. Нисмо знали што се догађа. Морали смо изаћи из влака. Послије тога све је било катастрофа.“ „Ово је било јако заморно путовање за мене. У Сарајеву сам стигао касно ноћас. На крају сам остао и без резервације у хотелу“. Распарчаност свега на два односно три дијела у БиХ додатно отежава развој жељезничког саобраћаја. Ентитетске компаније већ годинама послују са губицима и једва састављају крај с крајем. Жељезнице у БиХ увелико заостају за сусједима, а од стандарда Европске уније су јако далеко. Лоша инфраструктура, пруге по којима се не може возити брже од 30 до 40 километара по сату, оставиле су БиХ без скоро иједне међународне линије. „Боље су жељезнице БиХ биле и седамдесете године и осамдесете и деведесете, него што су сада. Ми смо апсолутно на зачељу. Са нама је једино успоредива жељезница Албаније, која је ипак нешто мало боља од нас. Сада се слободно може рећи да смо на самом дну, да не можемо ниже, поготово када је у питању превоз путника", оцјењује директор ИПСА Института, професор доктор Ешреф Гачанин. Са оцјеном професора Гачанина слаже се и министар саобраћаја и комуникација БиХ, Дамир Хаџић: „БиХ је мала земља, са веома малим бројем километара жељезничке пруге, слабом разгранатошћу мреже, што генерално чини лошу повезаност свих дијелова БиХ. Жељезнице у БиХ, 21 годину након разарања у периоду од 1992. до 1995. године још нису достигле онај ниво развијености из периода осамдесетих година прошлог стољећа", каже Хаџић. Још један од доказа нерезонског рада босанско-херцеговачких институција и компанија, односи се на пословне подухвате Жељезница Федерације БИХ. Они су рецимо, купили осам талго возова и један воз од „Кончара“. Нико није размишљао о томе да талго возови развијају брзину и до 120 километара на сат, а по босанско-херцеговачким пругама може се возити максимално 80 километара на сат. Нови директор Жељезница ФБиХ, Нијаз Пузић, каже како БиХ нема пруге за такве возове: „Ми имамо 608 километара пруге, а од тога смо 130 километара ремонтовали и имали генералну оправку. Остало нисмо. Оне су доведене до могућности да се може возити до 100 километара на сат, а остале пруге су у врло лошем стању. На неким пругама треба сваких 25 година извршити генерални ремонт, а има пруга на којима ни 60 година није извршен ремонт, само текућа оправка", наводи Пузић. Ревизорски и извјештаји о пословању босанскохерцеговачких жељезничких компанија указују да се цијели систем отео контроли. Милиони марака се губе, дугови се гомилају и све то на рачун пореских обвезника, од којих многи чак и не користе споре, прљаве и неудобне возове. У протеклих шест година ЖФБиХ су забиљежиле губитак од 175 милиона, а ЖРС од 34 милиона еура. Можда је најбоље поређење босанскохерцеговачког жељезничког саобраћаја са европским дао директор Жељезница Републике Српске, Ненад Кецман: „Када кажемо жељезница и када помислимо на жељезнички превоз, обично помислимо на нешто старо, застарјело, прљаво, а у Европи је углавном асоцијација на нешто модерно, брзо, поуздано и технолошки високо развијено. Кажем да заједничко са Европом имамо само оно – нај - најгоре, и најбоље", наводи Кецман. Ипак, Кецман тврди како је у компанији којом руководи дошло до благог побољшања у протекле двије године: „Ми у задње двије године имамо један видан опоравак у сегменту обима превоза и повећања прихода. Са друге стране, направили смо значајна улагања и помаке у области одржавања инфраструктуре, у области возних средстава и у области одржавања обласних средстава", каже Кецман. Због свега наведеног, почетком 2012. године укинуто је свих пет возова који из БиХ иду према Европи, а који пролазе кроз Републику Хрватску. Разлог - БиХ нема новца да плати цијене траса, које се по цјеновнику крећу од 10 до 15 еура по возном километру. Стога, ако босанскохерцеговачки политичари уистину желе у заједницу европских земаља, као што причају, морат ће одговорније радити. Могу почети са жељезничким саобраћајем.