Афлатоксин пронађен у кукурузу!

Присуство афлатоксина је утврђено у значајном броју узорака сточне хране, односно кукуруза, силаже и концентрата, које су до сада урађене у Ветеринарском институтру “Др Васо Бутозан” Бањалука.

Република Српска 27.09.2013 | 21:33 Присуство афлатоксина је утврђено у значајном броју узорака сточне хране, односно кукуруза, силаже и концентрата, које су до сада урађене у Ветеринарском институтру “Др Васо Бутозан” Бањалука.  Ово је потврдио Драго Недић, директор Ветеринарског института “Др Васо Бутозан”, појашњавајући да је од марта ове године до сада укупно анализарно више од 3.000 узорака. “Колико узорака, који су били позитивни на афлатоксин, се односи на овогодишњи род кукуруза немогуће је утврдити зато што на узорцима не постоји таква ознака”, казао је Недић. Он је навео да с обзиром на то да је увелико почела берба кукуруза у Институт су већ пристигли и узорци овогодишњег рода. Војислав Тркуља, директор Пољопривредног института РС и члан Стручног тима за праћење утицаја суше на стање у аграрном сектору, који је задужен за праћење ситуације са афлатоксином, казао је да је и у лабораторији Института започела контрола афалтоксина на сточној храни. “Ми ћемо прве резултате имати за двије седмице отприлике, први узорци су стигли на анализу, али не бих ништа о резултатима говорио док не будемо сигурни какви су”, истакао је Тркуља. Он је нагласио да с обзиром на то да је и ове године кукуруз погодила велика суша, постоји велики ризик да одређени дио овогодишњег рода кукуруза буде затрован афлатоксином. Бојан Кецман, портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, казао је да је ова институција формирала Стручни тим, који ће, у континуитету пратити утицај суше на обим и квалитет пољопривредних производа, са посебним освртом на могућу појаву микотоксина. “У Министарству је јуче одржан и састанак о овој теми, на којем је између осталог, закључено да ће штета настала на пољопривредним културама због суше, смањења приноса и развоја штеточина и биљних болести, довести до негативних ефеката на остваривање укупне пољопривредне производње у РС”, навео је Кецман. Према његовим ријечима, на састанку је закључено и да ће надлежни ресори Министарства заједно са Пољопривредним институтом, Ветеринарским институтом “Др Васо Бутозан”, у сарадњи са произвођачима редовно анализирати временске прилике и пратити стање усјева кукуруза до краја бербе. “Закључено је и да гранична Ветеринарска и гранична Фитосанитарна инспекција појачају већ постојеће контроле, узимањем узорака на присуство афлатоксина”, казао је Кецман. Кецман је казао да ће на основу процјене ризика планирати и додатне контроле свјежег млијека на присуство афлатоксина, а ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди спроводиће континуирану едукацију фармера по питању микотоксина, а до краја године, у свим регијама одржати предавања о овој теми. Пољопривредници, међутим, сматрају да ове године неће бити афлатоксина у кукурузу као што је то био случај прошле године. Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије, казао је да још није контролисао кукуруз на афлатоксин, али да ће то урадити када заврши комплетну бербу. “Не може то бити рађено с неколико комада кукуруза, већ мора бити узоркована читава парцела, тако да ћемо то сигурно урадити када завршимо бербу, из разлога што нећемо дозволити да нам неки назови стручњаци као прошле године направе проблем”, казао је Малетић. Небојша Ђокић, пољопривредник из Бијељине, такође сматра да неће бити афлатоксина ове године с обзиром на то да се овогодишња суша не може мјерити са прошлогодишњом. “Према неким мојим процјенама, кукуруз је доброг квалитета и изгледа тако да мислим да неће бити ни афлатоксина”, казао је Ђокић. Афлатоксин – најјачи канцероген у природи Афлатоксини се стварају на пољу и током складиштења, а најчешће се могу наћи у кукурузу, сусаму, кикирикију, памуку, пиринчу, пистацијама, сјеменкама бундеве, бадему, љешњаку, сунцокрету, соји, сушеном воћу, зачинима, млијеку и млијечним производима и месу. Афлатоксини који се налазе у млијеку најјачи су познати канцерогени у природи и када једном уђу у ланац исхране, тешко се уништавају. Афлатоксин има штетан ефекат на крвни систем, смањује еластичност крвних судова те утиче на појаву атеросклерозе.