Дискриминаторски однос према Србима

Представници српских жртава рата из Републике Српске сматрају да одлука Апелационог вијећа Суда БиХ, којом је Албини Терзић смањена казна са пет на три године затвора, потврђује досадашњу праксу дискриминаторског односа Суда у погледу процесуирања ратних злочина над Србима у БиХ.

Република Српска 26.09.2013 | 15:51 Представници српских жртава рата из Републике Српске сматрају да одлука Апелационог вијећа Суда БиХ, којом је Албини Терзић смањена казна са пет на три године затвора, потврђује досадашњу праксу дискриминаторског односа Суда у погледу процесуирања ратних злочина над Србима у БиХ."Ово само потврђује досадашњу праксу Суда БиХ, који ради по двоструким аршинима у пресуђивању ратних злочина", рекао је предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. Митровић је напоменуо да је један стандард и критеријум Суда БиХ резервисан за оне који нису Срби, док је строга примјена законских одредба планирана за српске осуђенике и осумњичене за ратне злочине. "Овај случај треба додатно да мотивише српске преговараче у структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ да се држе основних начела и мотива, због чега је тај дијалог и покренут", закључио је Митровић. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић сматра неприхватљивом одлуку Апелационог вијећа Суда БиХ у случају "Терзић", који на тај начин жели да окриви Србе да су они агресори на БиХ, док су други били жртве. "Неприхватљиво је да су за Суд БиХ били жртве и они попут Терзићеве који су мучили Србе по логорима, а терете се по закону бивше СФРЈ, док се Срби терете по Кривичном закону БиХ", рекао је Дукић Срни. Дукић каже да "вјероватно Америка још има велики утицај на рад правосуђа у БиХ". "Српски логораши ће због дискриминације српских жртава рата и непроцесуирања ратних злочина над Србима тражити смјену представника Суда и Тужилаштва БиХ и ускоро организовати протесте у Сарајеву", закључио је Дукић. Апелационо одјељење Суда БиХ скратило је Албини Терзић казну са пет на три године затвора за ратне злочине против српских цивила. Терзићева је проглашена кривом што је од 8. маја до средине јула 1992. године у Оџаку, за вријеме оружаног сукоба у БиХ, као припадник Војне полиције ХВО, поступајући супротно Женевској конвенцији о заштити грађанских лица за вријеме рата, сама или скупа са другим припадницима ХВО-а, учествовала у нечовјечном поступању према цивилима српске националности који су били незаконито затворени у просторијама Основне школе у Оџаку и у фабрици "Стролит" у Оџаку.