Криминал без граница

Плаћени убица Страхиња Рашета је имао двадесет и једну годину када је 6.

Република Српска 21.09.2013 | 09:17 Плаћени убица Страхиња Рашета је имао двадесет и једну годину када је 6. октобра 2006. године илегално ушао у Босну и Херцеговину (БиХ). Из Лознице га је преко ријеке Дрине чамцем превезао Зоран Митровић звани Луфтика, осуђивани прекогранични шверцер. Митровић је истог дана превезао Рашету назад у Србију, рањеног у обје ноге, након што се изјаловио његов план да у Источном Сарајеву убије Ђорђа Ждралу којег бх власти сумњиче за вођу тамошње организоване криминалне групе. Рашета је пред кафићем Спорт нанишанио Ждралу из близине и повукао обарач, али је његов пиштољ блокирао, стоји у оптужници Окружног тужилаштва Шабац из Србије. Ждрале је запуцао из свог пиштоља и Рашета се једва жив извукао из Источног Сарајева. Да је покушај успио, Рашети би илегални прелазак границе могао послужити као алиби, јер не би постојала евиденција да је у вријеме убиства уопће био у БиХ. Двије године касније погинуо је постављајући бомбу под ауто свог некадашњег сарадника. Ни данас, као ни прије шест година, граница између БиХ и Србије није препрека за криминалце из регије, већ добра прилика за грађење алибија и зараду од кријумчарења дроге, украдених возила или живе стоке у којој неријетко учествују и корумпирани полицајаци, показује неколико правосудно-полицијских акција против прекограничног криминала. “Чињеница је да криминалне групе остварују добру сурадњу, без обзира на кантоналне и ентитетске границе унутар БиХ, а исти случај је и са међудржавним границама, које им не представљају никакву препреку”, пише у Стратегији БиХ за борбу против организованог криминала за 2009-2012. годину. Прекогранични шверц Граница између Србије и БиХ је дуга 363 километра, од чега је 261 километар дуж ријеке Дрине. Дио приобалног подручја је густо насељен, а дио скривен бујном вегетацијом. На том потезу се налази једанаест званичних граничних пријелаза, али терен пружа велики број могућности за нелегалан прелазак, чак и обичним препливавањем ријеке. У Информацији о стању сигурности у БиХ је наведено да међу кривичним дјелима у пограничном подручју предњачи кријумчарење роба и дроге, и то мимо званичних граничних пријелаза. Подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије показују да је укупна вриједност одузете робе у пограничном подручју прошле године била око 100.000 еура. Одузето је 13 килограма наркотика, највише марихуане. Дејан Илић, шеф Одсјека за контролу прелажења границе са БиХ при МУП-у Србије, каже да се због велике незапослености људи у пограничном подручју баве кријумчарењем као занатом и да су најзаступљенији шверц стоке, текстила и цигарета. Митровић, који је превезао Рашету у БиХ, је од 2000. до 2006. године због кријумчарења стоке четири пута осуђиван у опћинском суду у Лозници. Међутим, у сва четири случаја се радило о увјетним осудама и новчаним казнама које појединачно нису прелазиле 200 еура. У једној од пресуда је као олакшавајућа околност узето Митровићево коректно понашање на суду, што је превагнуло над чињеницом да је раније осуђиван. Тридесетчетверогодишњи Митровић  је ухапшен у Будимпешти на основу потјернице Тужилаштва БиХ и у марту 2013. године је изручен властима БиХ. Државни суд му је укинуо притвор мјесец дана касније. Илић каже да су шверцери добро оспособљени и да је било случајева када су чак и надзирали полицију. Користе посебно припремљене чамце на које могу стати веће количине стоке и брзо прикривају трагове, па полиција мора реаговати у кратком року. “Дешава се да наши полицијски службеници леже на минус 10 чекајући у засједи, у неком грму. Кријумчари често, знајући то, у пролазу, насумично бацају у грмље камење, пуштају псе и боду вилама”, каже Илић и додаје да је сарадња на откривању прекограничног криминала између Србије и БиХ на добром нивоу. Ипак, у неким од откривених случајева дио шверцерске мреже су били и припадници полицијских агенција БиХ и Србије. Полиција у криминалу Током 2013. године осам полицајаца Граничне полиције БиХ и четири полицајца МУП-а Републике Српске (РС) су ухапшени у акцији спречавања кријумчарења хиљада грла стоке из Србије у БиХ. У акцији кодног назива Скела ухапшени су Араз Јукић, командир Граничне полиције у Зворнику (БиХ), и његових седам колега. Сумњиче се да су били дио организоване шверцерске мреже која је чамцима прошверцала хиљаде грла живе стоке. Шверцери су стоку куповали у Србији и превозили је у БиХ преко Дрине, док су корумпирани припадници полицијских агенција обезбјеђивали сигуран пријелаз границе и транспорт до клаоница. У септембру је због шверца стоке на подручју Бијељине ухапшено још 15 особа, од чега су два припадника Граничне полиције БиХ. Одузето је шест пушака, два чамца и три возила за пријевоз стоке. Према ријечима Дејана Илића, због злоупотребе службеног положаја само у 2008. години је у Србији процесуирано 18 полицајаца са границе, а дисциплинске пријаве су подношене и у наредним годинама. Од 2007. до краја 2012. године 26 службеника Граничне полиције БиХ је суспендовано, јер је против њих покренут кривични поступак. Илић каже да више осуђује корумпиране полицајце него криминалце. “Неко ко носи униформу мора да му то буде у опредјељењу, а не да, практично, сједи на двије столице”, каже Илић. Осим криминалаца, дроге и стоке, преко границе између Србије и БиХ илегално се пребацују и украдена возила, показала је акција Камен коју су полицијске агенције из БиХ извеле током 2010. и 2011. године. Више од двадесет оптужених је имало јасну подјелу посла. Једни су крали возила, други кривотворили документе, а трећи превозили украдена возила преко границе са Србијом, у чему им је помагао Слободан Стојановић, полицајац Граничне полиције БиХ. Стојановић је признао да је злоупотријебио овласти и без контроле пропуштао украдена возила на граничном пријелазу у Братунцу. Стојановић је ухапшен свега неколико мјесеци пред пензионисање, које је и дочекао под суспензијом. Осуђен је на увјетну казну затвора од двије године, коју неће морати одслужити ако у наредних пет година не почини ново кривично дјело. Пресуде изречене Стојановићу и још четверици чланова групе показују да су три повезане скупине које су дјеловале на подручју Србије, Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ) крале и препродавале возила. Крађе су се дешавале, углавном, на подручју Мостара и Сарајева, а затим су возила сакривана у изнајмљеним гаражама на разним локацијама, док су други чланови групе, запослени као цариници или у шпедитерским фирмама, кривотворили документацију, дајући возилима лажни идентитет. Један дио возила је продат у БиХ, а дио је група из Зворника уз помоћ граничног полицајца Стојановића пребацивала у Србију. Фалсификовање докумената У прошлости су криминалне групе много чешће него данас користиле фалсификоване докуменате за пријелаз границе. Лажне бх. документе су имале стотине особа, међу којима и починиоци тежих кривичних дјела, показало је раније истраживање ЦИН-а. Фалсификовани пасош БиХ имао је и Сретко Калинић, некадашњи припадник Земунског клана из Србије. Искористио га је да из Хрватске уђе у БиХ, да би затим илегално прешао у Србију, пливајући преко Дрине, са циљем да ликвидира Зорана Недовића званог Шок. Лажне документе БиХ је својевремено имао и Ђорђе Ждрале, који у Фочи издржава затворску казну за убиство Љубише Савића Маузера, некадашњег начелника Управе полиције Републике Српске. И Ждралин кум Дарко Елез, који казну издржава у затвору у Сремској Митровици, користио је лажне документе Србије на име Славиша Велетић. Особу са тим именом и истим бројем личне карте је 2011. године Основни суд у Бијељини осудио на четири месеца увјетне казне управо због фалсификовања исправа. Велетић је одбио разговарати са новинарима. Елеза је тужилаштво у србијанском граду Шапцу крајем 2007. године оптужило за наручивање убиства свог кума Ждрале. Још десет особа, међу којима је и плаћени убица Рашета, оптужено је за разне облике саучесништва. Пресуда из Шапца је поништена а поступак пребачен на Виши суд у Београду. Суђење до данас није почело, али је Елез са својом групом наставио низати кривична дјела са обје стране границе - све док у септембру 2009. године није ухапшен у Београду. Виши суд у Београду га је 2010. године осудио на девет година затвора, али не за покушај убиства Ждрале, већ због шверца марихуане из Србије у БиХ, покушаја рекетирања у Источном Сарајеву те кривотворења личне карте и возачке дозволе. Ипак, увођењем нових докумената могућности фалсификовања су знатно умањене. Љубинко Јаћовић, инспектор у Управи криминалистичке полиције Србије, каже да није било случајева фалсификовања нових биометријских докумената и да се, углавном, фалсификују старе личне карте и пасоши Србије који важе до 2016. године. Преко границе и без докумената Елез је за покушај убиства Ждрале најприје оптужен у Србији а затим и у БиХ. Бх. власти су Елеза и 31 члана његове криминалне групе, осим за покушај убиства, оптужиле и за низ других дјела, међу којима су убиства пет особа и оружане пљачке. У оптужница пише да су они више пута између 2006. и 2009. године аутима или чамцима преко Дрине илегално прелазили границу БиХ и Србије. Како би у Источном Сарајеву убили Бориса Говедарицу, члана Ждралине групе, Елез и његови сарадници су чамцем илегално прешли Дрину код Зворника, а превезао их је Бранко Ђурић  Жућо који је касније у Србији осуђен заједно са Елезом. Након убиства, уз учешће других помагача, поново су код Лознице чамцем прешли у Србију, а затим се одвезли до Београда. Међу оптуженим члановима Елезове криминалне групе у БиХ били су и Бојан Цвијан, шеф Одјела за наркотике Агенције за истраге и заштиту БиХ, Љубиша Лаловић, припадник Граничне полиције БиХ, и Дејан Вукосављевић, полицајац МУП-а Кантона Сарајево. Владимир Таушан звани Шота, полицајац Јединице за подршку МУП-у РС-а, такођер је био притворен под сумњом да је, носећи полицијску униформу, пренио 44 килограма марихуане из околине Фоче у Сарајево. Он се, међутим, у оптужници спомиње као свједок. Цвијан и Лаловић су Елезу омогућили да пређе границу без контроле граничних полицајаца и у Србију однесе свој дио плијена након пљачке 2,2 милиона еура из возила за транспорт новца Привредне банке Сарајево. Елезов адвокат Душко Томић каже да постоји могућност да Елезу који има двојно држављанство буде суђено у БиХ, како је и сам тражио. Друга могућност је да процес буде раздвојен па да се у БиХ суди особама које су ту, а у Србији оним особама које су ухапшене тамо. Гранична полиција је у 2012. години спријечила 389 особа да илегално пређу границу, углавном изван граничних пријелаза. У више од 60 посто случајева се радило о грађанима БиХ и Србије, пише у Информацији о стању сигурности у БиХ. У граничним полицијама обију земаља новинарима су рекли да им недостаје људства за бољу контролу. Гранична полиција БиХ има само један чамац за ријечне патроле на Дрини, а кажу да су чамци и скеле у пограничном подручју још увијек, углавном, нерегистровани, што им отежава идентификацију власника. Њихове колеге у Србији имају девет чамаца, али као проблем наводе недостатак горива.