Србија у очима ЦИА

Како свевидеће око ЦИА види положај, развијеност, економију и демократичност наше земље, показује детаљна анализа више од 230 земаља света.

Република Српска 15.09.2013 | 14:27 Како свевидеће око ЦИА види положај, развијеност, економију и демократичност наше земље, показује детаљна анализа више од 230 земаља света. Фактори који су повољни за економски раст Србије укључују стратешку локацију, релативно јефтину али обучену радну снагу, и споразуме о слободној трговини које наша земља има са Европском унијом, Русијом, Турском и земљама чланицама ЦЕФТА. У овим чињеницама Централна америчка обавештајна служба - ЦИА, у смирај светске економске кризе, види предности Србије, које би у ближој будућности могле да доведу до опоравка посрнуле економије. У детаљној аналази више од 230 земаља света, Србија се по бројним параметрима који обухватају економске, комуникационе, енергетске и друштвено-политичке аналазе, који одређују развијеност земља, налази између 80. и 90. места. Оно што су горући проблеми нашег друштва, према истраживању ЦИА - исти су они које грађанство замера свакој српској влади од 2000. године до данас: висока стопа незапослености, недовољно отварање нових радних места, високи Владини издаци за плате, пензије и незапослене, растућа потреба за новим задуживањем државе и растући јавни и приватни спољни дуг. "Озбиљни изазови укључују неефикасан правосудни систем, висок ниво корупције и неумитно старење становништва", наводи се у извештају ЦИА. Ипак, није све тако црно. На пољу телекомуникација охрабрује податак да не каскамо много за најразвијенијим државама света: у Србији се интернет користи у више од милион домова, што нас, према истраживању с краја 2012. године, ставља на 44. место од 233 земље. До прошле године у нашој земљи издато је више од десет милиона картица за мобилни телефон, и, у поређењу са другим земљама, по том параметру се налазимо на 74. месту. "Замена и ажурирање телекомуникационе опреме оштећене током рата 1999. године резултирали су модерним дигитализованим телекомуникационим системом", каже се у овом истраживању. "Уочен је веома брзи раст бежичних услуга са националном покривеношћу, а најбоље телекомуникационе услуге сконцентрисане су у урбаним деловима". У извештају ЦИА даље се наводи да је Србија богата пијаћом водом, а да 99 одсто становништа има приступ "извору живота". Што је добар податак сада, али ако се у будућности буду водили ратови због воде, као што се данас воде због нафте, ова информација сигурно пали аларме. "Србија је 2010. године издвајала 4,7 одсто новца из буџета за образовање, што је рангира на 84. место ", наводи се у извештају. Даље, 99,2 одсто мушкараца старијих од 15 година умеју да читају и пишу, код жена је ситуација незнатно другачија - 96,9 одсто жена је писмено. У просеку, у школи проведемо мало више од 13,5 година. На ове солидне резултате које је дало истраживање ЦИА, бацају сенку они о наталитету и морталитету. По броју раста стопе становништва, Србија се налази на самом дну лествице. Са -0,46 осто наша земља је на 223. месту. Стопу смртности већу него у Србији има само 11 земаља. Ови резултати су из 2013. године. "Просечна старост мајке код рађања првог детета је 27,2 године", пише у овој обимној документацији. На 1.000 рођених беба умре 6,28, што нас сврстава на 170. место на планети. Мало мање од два одсто деце млађе од пет година је потхрањено - 121. место. Незапосленост младих узраста од 15 до 24 године је 46 одсто и по том мерењу се налазимо на седмом месту. И на крају, у просеку живимо 74 године. Жене 77,8. Мушкарци скоро 72 године. Дуже од нас живе људи у 103 државе.