Какву ће судбину Г20 одредити Сирији?

Сазнајте зашто се овај важан састанак светских моћника зове Г20, која је његова функција и због чега је уопште настао.

Република Српска 07.09.2013 | 16:00
Какву ће судбину Г20 одредити Сирији?
Сазнајте зашто се овај важан састанак светских моћника зове Г20, која је његова функција и због чега је уопште настао. Иако се зове Група 20, ову формацију, технички, чине представници више од 30 држава: 19 светских и европских сила, плус Европска унија. Ипак, ни ово није коначан број, па је тако на овогодишњем Самиту у Русији – у који су због сиријског питања последњих дана уперене све очи света – било чак 34 учесника. Г20 је водећи форум за међународну сарадњу по најважнијим питањима из области економије и финансија. Укратко, циљеви Г20 односе се на: политику координације чланица у циљу постизања глобалне економске стабилности и одрживог раста, промоцију финансијских прописа којима се смањује ризик будуће финансијске кризе и модернизацију међународне финансијске архитектуре. Групу 20 чини 19 земаља: Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Кина, Француска, Немачка, Индија, Индонезија, Италија, Јапан, Јужна Кореја, Мексико, Русија, Саудијска Арабија, Јужноафричка Република, Турска, Велика Британија и САД. Уз све њих, ту су и двојица представника Европске уније: председник Европског савета и Европске комисије. Али, ни то није коначан број. Г20 је формално успостављена у септембру 1999. године, када су се министри финансија и гувернери централних банака неколико главних индустријских земаља (Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана, Велика Британија и САД) састали у Вашингтону, после финансијске кризе 1997-98. године, која је открила рањивост интернационалног финансијског система у контексу економске глобализације и показала да су кључне земље недовољно укључене у расправе и одлуке о глобалним економским питањима. На овим састанцима, који су се одржавали једном годишње, састајали су се министри финансија и гувернери централних банака држава чланица. Међутим, светска економска криза која је “љуљала” планету од 2007. до 2010. године, показала је потребу за сличним састанцима, али на вишем нивоу. Тада је установљен Самит Г20, коме су, осим министара финансија и гувернера, почели да се прикључују и шефови држава и влада. Први састанак лидера Г20 одржан је у Вашингтону 14-15. новембра 2008. године, када су се шефови држава и влада сагласили о акционом плану који би требало да стабилизује економију и спречи будуће кризе. Након првог самита у Вашингтону 2008, лидери су се састали у Лондону и Питсбургу 2009, Торонту и Сеулу 2010, Кану 2011 и Лос Кабосу 2012. године. Међутим, осим свих побројаних, на самиту учествују и представници неколико интернационалних организација, попут Међународног монетарног фонда, Светске банке, Уједињених нација, Међународни монетарни и финансијски комитет и Комитет за развојну помоћ. Као што се и види на фотографији, овогодишњем Самиту, који као главну тему нема економско већ политичко питање, присуствовале су 34 званице: Роберто Азеведо (СТО), Кристин Лагард (ММФ), генерални директор Међународне организације рада Гај Рајдер, премијер Јапана Шинзо Абе, министар финансија Саудијске Арабије Сауд Ал-Фаисал Ал-Сауд, министар спољних послова Аустралије Боб Кар, генерални секретар УН Бан Ки-мун, председник Светске банке Џим Јонг Ким, генерални секретар Организације за европску сарадњу и развој Хосе Анхел Гуриа, Председник Одбора за финансијску стабилност  Марк Карнеј, председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј, премијер Шпаније Мариано Рахој, премијер Италије Енрико Лета, премијер Канаде Стивен Харпер, премијер Индије Манмохан Синг, премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган, немачка канцеларка Ангела Меркел, премијер Велике Британије Дејвид Камерон, премијер Сингапура Ли Хсијен Лунг, премијер Етиопије Хаилемариам Десалегн, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Сенегала Маки Сал, као представник Новог партнерства за развој Африке, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, председница Јужне Кореје Парк Геун Хје, председник Француске Франсоа Оланд, председник Јужноафричке републике Јакоб Зума, председница Аргентине Кристина Фернандез де Кирхнер, председник Русије Владимир Путин, председник Индонезије Сусило Бамбанг Јудојоно, председник САД Барак Обама, председница Бразила Дилма Русеф, председник Мексика Енрике Пења Нието, председник Кине Сји Ђјипинг и султан Брунеја Хасанал Болкија, као представник Удружења земаља југоситочне Азије.

Коментари / 0

Оставите коментар