БиХ пријете нова поскупљења

Грађанима Босне и Херцеговине у посљедњих седам година плате нису расле, али су зато расли животни трошкови.

Република Српска 05.09.2013 | 11:05 Грађанима Босне и Херцеговине у посљедњих седам година плате нису расле, али су зато расли животни трошкови. Осим раста цијена основних намирница, сваки мјесец веће су и цијене комуналних услуга. Власти то правдају нагомиланим дуговањима јавних предузећа, чије дугове мисле „отписати“ скупљим услугама. Грађани због тога негодују, окривљујући неспособну власт која у протеклих 20 година из јавних предузећа новац користи за страначке сврхе и њихове буџете пуни новцем бх. становника. Доласком јесени, грађанима Босне и Херцеговине пријете нова поскупљења. Након недавних који се тичу воде и струје, најављује се поскупљење гријања за оне који живе у главном граду Босне и Херцеговине и његовој ужој околини. Поскупљења су, кажу надлежни, нужна, а правдају их вишегодишњим дуговањима комуналних фирми. „До корекције цијена и нове тарифне политике мора доћи. Ја могу сад бити популаран или непопуларан, али бићу најнепопуларнији ако не буде гаса“, каже ресорни министар у Влади Кантона Сарајево Златко Петровић. Аднан Кресо, директор предузећа БХ Гас наводи: „До корекције цијена гријања у топланама сигурно треба и доћи ће. У протеклих годину и по дана плин за домаћинства је био знатно јефтинији, у просјеку 10 посто, него што смо ми имали набавну цијену плина.“ Грађани због оваквог односа власти негодују, јер на концу крајњи корисник готово увијек повуче дебљи крај. Економски аналитичари сматрају да се поскупљењима не ствара одржив систем наплате. У већини случајева та комунална предузећа имају монополистичку улогу, због чега могу креирати цијене какве им одговарају, каже аналитичар из Удружења економиста Републике Српске Милош Тодоровић. „Не можете бесконачно повећавати цијену – јер колико год да сте монополиста на одређеном тржишту, каса или буџет грађана је толики колики јесте. Свједоци смо задњих четири, пет година да плате или стагнирају у већини бранши, односно у већини предузећа, или чак негдје и падају, тако да људи неће моћи себи да приуште да плаћају колико год да им требају те комуналне услуге. И сигурно да могу очекивати, ако ништа, за почетак мањи степен наплате својих услуга, а онда могу очекивати и неке озбиљније посљедице ако наставе да се тако неозбиљно понашају“, наводи Тодоровић. Економски аналитичар Вјекослав Домљан каже: „У овом случају не ради се о мјерењу економске ефикасности, ни о утврђивању правичности, него се настоји зидањем цијена превалити терет на кориснике услуга. Наравно, то значи завлачење руке у туђи џеп, при чему то није оправдано нити мјерењем економске ефикасности, нити утврђивањем правичности.“ У Босни и Херцеговини не постоји систем мјерења јавних услуга, као што је случај у другим земљама, због чега Домљан упозорава: „Може се врло једноставно мјерити квалитет услуга у јавном сектору, могу се одређивати цијене путем бенчмаркинга, односно поређења са одговарајућим оператерима, односно предузећима у другим земљама. При томе се власт треба постарати да се успостави регулатор и да регулатор регулира активност како треба, тако што ће се и активност регулатора мјерити, који је такође у јавној функцији, са регулаторима других земаља. У овом случају код нас ништа од тога нема, него се подузимају ад хок мјере, па према томе као једини резултат уз свега тога може изаћи погоршање економске ефикасности, односно неодрживости на дужи рок.“