Милион марака одштете због притвора без основа

Током 2011.

Република Српска 03.09.2013 | 09:51 Током 2011. и 2012. године држава БиХ је на име одштете и накнаде трошкова поступка из буџета исплатила око милион КМ особама које су неосновано биле у притвору и суд их је правоснажно ослободио оптужбе, или су у притвору биле дуже од изречене казне затвора.Међутим, подаци су још поразнији, а плаћени износ оштећеним у поступку пред судовима у БиХ несумњиво већи када се зна да Високо судско и тужилачко вијеће (ВСТВ) БиХ барата непотпуним подацима у односу на плаћене трошкове поступка у 27 случајева претходне двије године. Према информацијама ВСТВ-а, током 2011. и 2012. године било је 35 предмета у којима је држава плаћала "пенале", односно накнаду штете особама које су неосновано биле у притвору. Из државне касе је само на име одштете у ових 35 предмета плаћено 514.000 КМ, а највише оваквих случајева било је у Суду БиХ (13, износ одштете 251.529 КМ) и пред Основним судом у Сокоцу (осам предмета, износ одштете 118.200 КМ). Двије највеће појединачне одштете платио је Суд БиХ, 67.349 КМ и 43.000 КМ. У 2011. и 2012. години у 32 оваква предмета изречена је ослобађајућа пресуда, а оштећени су у притвору провели укупно 6.286 дана! Међутим, ВСТВ барата подацима за трошкове поступка у само пет случајева, и то пред Судом БиХ, који су износили укупно 296.850 КМ. Истовремено, 11 је предмета у протекле двије године у којима је у потпуности или дјеломично усвојена тужба за накнаду издатака и "награду" особама које су неосновано биле у притвору. Укупан износ који је држава платила у овим случајевима износи 187.176 КМ. Различита су мишљења правника и експерата шта су узроци оваквог стања у правосуђу. Проблем је већи тим прије што је посљедњих година огроман број ослобађајућих пресуда пред Судом БиХ; према једним информацијама, таквих је предмета више од пола, док оне слободније процјене говоре о неких 70 или чак 80 посто. Из државне касе само на име одштете плаћено 514.000 КМ, а највише оваквих случајева било је у Суду БиХ Владо Адамовић, бивши судија Суда БиХ, данас адвокат, каже да узроке треба тражити на двије адресе. "Или се недовољно пажње придаје приликом потврђивања оптужница, што може бити грешка судаца, или су, с друге стране, узрок недовољно поткријепљени докази током поступка, а то је до тужиоца. Адвокати ту нису криви, а држава плаћа пенале", истиче Адамовић, који каже да се срж проблема може потражити у недовољном опрезу судија и тужилаца. Здравко Гребо, угледни сарајевски професор, свој став о овом феномену није желио износити као универзитетски професор, већ као обични грађанин. За разлику од Адамовића, Гребо сматра да су узроци сасвим друге природе. "Тужиоци и судије нису дилетанти и мислим, а немам доказ, да проблем није незнање и некомпетентност, него је ствар апсолутно политичке природе", каже Гребо. Он сматра да је једино објашњење у томе да се на правусуђе врши политички притисак. "Ако је та појава толико масовна, при чему држава исплаћује огромне паре као компензацију, зашто се онда не санкционишу судије и тужиоци? И питам се зашто политички лидери не траже одштету за душевну бол када падају оптужнице подигнуте против њих", наводи Гребо. На питање да ли политика узрокује падање оптужница и пресуда и када су у питању "нижерангирани" случајеви разних злоупотреба, превара или ситних дилера, Гребо наглашава да је у теорији, а посебно у транзицијским и лабавим државама, познато да постоји спрега организираног криминала, правосуђа и политичких елита, али да је то у случају БиХ апсолутно недоказиво. "На крају, треба се питати како нам је Кељменди побјегао из земље", закључује Гребо. Подаци за 2011. и 2012. годину 998.000 КМ одштете и трошкови поступка 6.286            дана оштећени провели у притвору 35                 предмета у којима је држава платила накнаду штете 32                 предмета у којима је изречена ослобађајућа пресуда 11                 усвојених тужби за накнаду издатака и "награду" Гори и од Србије Према подацима србијанских медија, око 553.000 еура (нешто више од милиона КМ) плаћено је из државне касе на име одштете људима који су у Србији неосновано били у притвору, а суд их је потом прогласио невинима, но подаци се односе на посљедње три и по године. Ријеч је о 197 особа, које су иза решетака укупно провеле 14.852 дана. Према овоме, јасно је да Србија плаћа знатно мање "пенале" оштећенима у поступцима проведеним на овај начин.