Тајкунска приватизација у Српској и БиХ

Епилог приватизације је преко пола милиона незапослених, око 100 хиљада радника којима је неповезан радни стаж, фабрике претворене у гробља и богаћење тајкуна који су уништили све што је грађено годинама.

Република Српска 30.08.2013 | 09:15 Епилог приватизације је преко пола милиона незапослених, око 100 хиљада радника којима је неповезан радни стаж, фабрике претворене у гробља и богаћење тајкуна који су уништили све што је грађено годинама. "Руди Чајавец", "Фамос", грађевинско предузеће "Враница", сарајевски "Сарабон"... Попис је дугачак. Ових предузећа више нема иако су у бившој држави били гиганти на свом подручју. Нестали су непосредно након процеса приватизације, процеса који је уништио мноштво радних мјеста у БиХ. Процес је почео 1998. године као модел продаје дионица, што је било погубно за систем. Већина фирми које су приватизоване по веома ниским цијенама, претежно су напуштене након што су тзв. инвеститори подигли кредите, распродали имовину, а раднике послали на улицу. И 15 година касније, нема очекиваних резултата. Фикрет Алић из Агенције за приватизацију Федерације БиХ каже да су нови власници нажалост само видјели имовину, али не и обвезе: "Нису видјели раднике и ту је главни проблем. Због тога што их нисмо могли контролисати и што су многи видјели само имовину без обавеза, предузећа су се нашла у таквом стању у каквом јесу." 80 посто уништених фирми У Републици Српској је процес приватизације водила Дирекција за приватизацију док је у Федерацији БиХ за то било задужено чак 11 агенција, десет кантоналних и једна кровна. Епилог је 80 посто уништених фирми, пола милиона радника на улици, а око 100.000 њих нема повезан стаж. Изостали су инвестирање, запошљавање и стварање нове вриједности, коју су моћници обећавали. За разлику од тога, појединици су се енормно обогатили и данас тај новац превели у легалне токове. "Имовина коју је опљачкала ова политичка гарнитура с криминалцима и скоројевићима је заиста огромна", каже економиста Светлана Ценић. Процјењује се да је вриједност те имовине преко 15 милијарди марака, а да је продата за свега двије до три милијарде, узимајући у обзир и милијарду од продаје "Телекома Српске". У БиХ се одступило од првобитног концепта приватизације који је био заснован на откупу цертификата. За разлику од тога, ушло се у оснивање пописа стратешких предузећа која су продата под, у најмању руку, сумњивим околностима. Економисти сматрају да се процес не може вратити на почетак и да је свака прича о ревизији приватизације апсурдна. Међутим, може се одузети имовина свима који су на нелегалан и нетранспарентан начин учествовали у приватизацијама. "Сада би требало донијети закон који би дефинисао да сва кривична дјела из периода приватизације не могу застарити", каже Синиша Вукелић, уредник економског портала Капитал. То мишљење одражава и СДС-ов закон о испитивању поријекла имовине изабраних функционера од 1992. године. Иако је прошао у форми нацрта, извјесно је да неће добити подршку у парламенту, јер би то било контрапродуктивно за власт. И 15 година послије свакодневни штрајкови Војска радника остала је без посла, а готово свакодневно на десетине њих из разних крајева БиХ траже своја права на улици, исплату плата, повезивање радног стажа. Најсвјежији примјер су радници тузланске фабрике детерџената "Дита", основане 1977. године. Она је приватизована рјешењем Агенције за приватизацију Тузланског кантона 2001. године када је организована као дионичарско друштво. 2005. већински дио капитала преузима домаћи малопродајни ланац "Лора" из Сарајева. Радници су данас у штрајку, пријете подизањем шаторских насеља, јер им се дугује 21 плата, а стаж им није увезан чак четири године. Раднике у борби за своја права предводи Џевад Мехмедовић: "Ми само тражимо се ово ријеши. Ми сада не знамо гдје смо. Ја сам читаво вријеме говорио да ће доћи вријеме у Дити да ће доћи људи да носе имовину. Дошла је фирма која је радила с Дитом и имају на писмено да могу носити компјутере. Почињу плијенити имовину и нас ту нигдје више нема." Ово је стварност БиХ, иако свјетлих примјера такође има. Међутим, и у синдикатима су огорчени, јер немају механизам за заштиту радника, а власт не жели извршити дјелотворну ревизију приватизације. Велка Оџаковић из Савеза синдиката РС каже да је у свим процесима власт најодговорнија, те да је постепено оживљавање предузећа једино рјешење: "Али с обзиром на садашње стање, тешко да ће бити било каквих помака. Зато смо ми ишли на програм социјалног збрињавања, да људи не би били у потпуности оштећени, иако су остали без својих радних мјеста." Фијаско ревизије у РС Док је у Федерацији тек недавно усвојен Закон о ревизији приватизације, Влада РС-а је током свог мандата 2006. до 2010. године основала Комисију за ревизију приватизације у РС, како би се утврдили пропусти и нелегална приватизација у појединим фирмама. На челу те комисије био је контроверзни Борислав Бијелић, којег су медији доводили у везу с многим аферама, а био је познат и по учествовању у великом броју управних и надзорних одбора појединих фирми. Након што је комисија престала с радом, након 70 извјештаја о спорним приватизацијама, колико их је Бијелић поднио надлежним тужилаштвима, ни један случај није завршио осуђујућом пресудом. Бијелић ни данас не зна зашто, наводећи примјер приватизације "Водовода" у Модричи који је приватизован противзаконито, пошто је продато 55 посто капитала, умјесто максималних 20 посто, колико је дозвољено у комуналним подузећима: "Ми смо ту утврдили неправилности и тиме су се створили услови за поништење те приватизације, на законској основи. До дан данас то се није догодило", каже Бијелић истичући да разлоге треба тражити код надлежних институција. У РС приватизовано је око 700 предузећа и банака, од чега је 630 престало са радом. Комисија је Специјалом тужилаштву поднијела пријаве у око 70 случајева у којима се пред судом нашло девет особа. Сви су ослобођени.  Закони (власт) омогућили пљачку То говори у прилог томе да не само да нико не жели поништење приватизације у појединим фирмама, већ не жели провести ни ревизију. Некадашњи први синдикалац БиХ Едхем Бибер (у мандату од 2002. до 2008.), каже да су тадашњи закони омогућили криминалцима да проведу приватизацију на сумњив начин: "Огромна војска радника је остала без радних мјеста, поједници су проводили приватизацију ради куповања некретнина. Многи су се обогатили, преузели фирме, уновчили то што су купили на такав начин и то је то." "Борац" Травник, "Коњух" Живинице, "КТК" Високо - све су то предузећа која не да немају стари сјај, него их нема на карти производних капацитета БиХ. Томе су доприњели појединици, који су кроз страначка дјеловања на власти, осигурали удио у великим фирмама које су касније уништили. Један од таквих случајева, слажу се стручњаци, је приватизација нафтне индустрије у РС, која је продата руском Зарубежњефту за око 230 милиона марака. Актуелна власт промијенила је Закон о приватизацији како би се у реализацију уговора ушло директном погодбом. Након подмирених обвеза РС-у је остало тек неколико милиона. Једина свијетла тачка је продаја тадашњег "Телекома Српске" за невјероватних 646 милиона евра 2007. године. Тим новцем данас располаже Инвестиционо развојна банка РС кроз фондове и кроз улагања широм Републике Српске. Многи сматрају да тог новца (износ већи за 42 милиона марака од тадашњег годишњег буџета РС-а) више нема јер се стање ескров рачуна (девизни рачун за посебне намјене) држи у великој тајности. Синиша Вукелић каже да је приватизација у БиХ сада заустављена, те да је с једне стране разумљива пропаст некадашњих гиганата, који су имали застарјелу производњу, али: "Интересантно је да је држава упропастила она предузећа која су имала огроман потенцијал, попут робне куће Боска, или нека од предузећа која се баве акцизним производима попут Фабрике дувана Бањалука или предузећа из нафтне индустрије, гдје потражња за њиховим производима никада није падала." Шта даље? Стручњаци сматрају да би се требало хитно покренути питање приватизације Бирча из Зворника, који је купила литванска УКИО група под сумњивим околностима. Влада РС-а је, када је сав новац извучен, у овој фабрици глинице купила остатак капитала, с намјером да покрене ствар с мртве тачке. Сада се поставља питање би ли рјешење било ревизија приватизације, за коју нико не зна што би донијела, или њено поништење. Светлана Ценић сматра да ни једно ни друго не би донијело конкретне резултате: "Што се може урадити... Одузети имовину свима онима који су на нелегалан начин учествовали у свему томе. Нека изволи свако доказати гдје су им извори прихода у односу на имовину коју имају. Све остало је подваљивање људима, јер неке ствари се не могу вратити, као ни радници." Свијетлих примјера има али их је у односу на пропале приватизације веома мало. Неки од њих су бањалучки "Целеx", "Витаминка" и споменути "Телеком" у РС. У Федерацији БиХ су то Цементара у Какњу, фирма "Натрон" из Маглаја, "Хепок" из Мостара те "Уницо филтер" Тешањ. У односу на пропала предузећа, ово је на жалост само кап чисте воде у прљавом мору приватизације проведене у БиХ.