Стагнација пласмана банкарских кредита

Кредитни пласмани банака у БиХ у првих шест мјесеци 2013. биљеже најмању стопу раста у посљедње четири године, показују полугодишњи статистички подаци Централне банке БиХ.Наиме, кредитни портфолио банака на крају јуна ове године износио је око 16,1 милијарду КМ, што је тек за 1,2 одсто више него на крају прошле године, када је био на нивоу од око 15,9 милијарди КМ. То су најлошији кредитни резултати од рецесијске 2009. године, у којој је остварен пад пласмана. Након тога, у периоду од 2010. до 2012. кредитно тржиште се благо опоравило са годишњим стопама раста од 3,5 до 5,3 одсто. Посебно овогодишње захлађење примјетно је у пласманима банака према приватним предузећима, који су тек незнатно шестомјесечно повећање од 0,3 одсто, док су кредити становништву на нивоу просјека од 1,2 одсто. Банкари чак сумњају у било какав реални раст кредитних пласмана у 2013, оцјењујући да је на дјелу "статистичка фатаморгана". "Реални раст подразумијева да се издају нови кредити, а стари уредно сервисирају. Међутим, на сцени имамо да се доспјеле обавезе по постојећим кредитима припишу новом кредиту и изврши репрограм, чиме кредитни портфељ расте иако заправо није било нових пласмана. Због тога цијеним да је дошло до стагнације кредитирања", казао је Радован Бајић, предсједник Удружења банака БиХ. Он је увјерен да је успорено кредитирање привреде посљедица смањене потражње на коју су утицале економска криза и неизвјесност отплате од стране предузећа. Банке у БиХ, према његовим ријечима, посједују кредитни потенцијал од више стотина милиона, па чак и милијарду КМ, али се сусрећу с мањком квалитетних пројеката које би финансирали. "Захтјеви предузећа су нижи него прије неколико година, што је логично ако видимо да је велики број правних лица под блокадом рачуна, у стечају или је угашен. Са друге стране, имамо велике кредитне захтјеве од предузећа која нуде наводне развојне програме, али уз ниско властито учешће, што је ризик који банка не може да прихвати", истиче Бајић. Признаје да је посљедњих година очита и много опрезнија кредитна политика банака, јер су се многе опекле због олако датих зајмова, што је повећало учешће неквалитетних кредита у укупном портфељу на забрињавајућих 15 одсто. Што се тиче кредитирања становништва, Бајић каже да су и грађани опрезнији при задужењу, знајући да су прошла времена када су могли без посебних напрезања отплаћивати кредит. Становништво се, каже, раније више задуживало за рјешавање стамбеног питања и набавку аутомобила, док су сада кредитни захтјеви много скромнији. Привредници, такође, кажу да је на захлађење кредитирања утицала како ресеција, која је смањила прохтјеве предузећа, тако и строжи банкарски услови кредитирања, од висине камате до захтијеваног колатерала и осигурања. Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ, указује да је кредитирање привреде у односу на становништво све протекло вријеме било неизбалансирано, односно да су банке више биле оријентисане на грађане, иако привреда носи развој. Сада, када у рецесији грађанима падају примања и куповна моћ, сматра логичним да не могу повући кредитна средства која ће сигурно отплаћивати. "Још један разлог смањеног кредитирања лежи у томе да је и јавни сектор који се такође задужује сада у дефициту, тако да је банкама сужен простор, поготово што у привреди нема пуно здравих предузећа. Разлог је неповољан пословни амбијент, гдје значајну улогу играју фискална оптерећења која су и даље висока. Стално се измишљају нови намети како би држава имала од чега да отплаћује своје обавезе према међународним кредиторима", наглашава Бакшић.