Домаћи експерти граде туђе економије

БиХ би требало да слиједи примјер Србије и ангажује властите грађане који су у иностранству стекли дипломе и радно искуство, слажу се политичари и аналитичари.

Република Српска 14.08.2013 | 10:48 БиХ би требало да слиједи примјер Србије и ангажује властите грађане који су у иностранству стекли дипломе и радно искуство, слажу се политичари и аналитичари.Влада Србије недавно је најавила да ће позвати такве људе да се врате у земљу, а међу којима је и Нишлија Лазар Крстић, стручњак са Јејла, којег у Србији желе да доведу за новог министра финансија. Такође, у Србији желе ангажовати и стране експерте као консултанте, међу којима се спомиње и Домик Штрос Кан, бивши директор Међународног монетарног фонда. Један од признатих међународних стручњака из Бањалуке је Борислав Тадић, који је тренутно међународни руководилац у Управи "Деутсцхе Телекома", једног од највећих свјетских телекомуникацијских оператера. У претходним годинама радио је на високим позицијама у више од осам индустријских сектора у 22 земље, од Европе до Блиског истока и Африке. Рекао је да би се и он, уз одговарајућу валоризацију рада, вратио и помогао својим знањем и искуством. "Иницијатива давања шансе искусним, доказаним и мотивисаним експертима из иностранства је изврсна и генерално је примјењива у нашем региону. Наравно, ако ће предлагач осигурати средства и подршку, те могућност провођења идеја и предложених мјера позваног кандидата у систему власти. У супротном, иницијатива неће получити жељене резултате и служиће само личној промоцији", сматра овај млади стручњак. У Бањалуци је тренутно и млади Шпанац Алваро Гарциа Хортелано, који се налази на пракси у "М:телу" путем Међународне организације за размјену студената ИАЕСТЕ. Гарциа Хортелано је тренутно на петој години студија телекомуникацијског инжењеринга на Техничком универзитету у Мадриду. Упитан да ли би прихватио посао у БиХ ако би му га неко уз адекватне услове понудио, он каже да би прихватио. Домаћим стручњацима који су у иностранству треба понудити позиције, сматра Мајкићева "Много људи у мојој земљи размишља да иде у иностранство. Радије бих радио у мом граду, али није ми проблем да радим вани", истакао је он. Рекао је да запошљавање страних експерата има и предности и мане. "Они могу унијети нову свјежину и нека нова искуства, али треба имати на уму да странци професионалци можда неће увијек довољно пажње посветити ситуацији у вашој земљи", сматра он. Политичари које смо контактирали су за позивање домаћих стручњака да се врате, али неки су опрезни у вези с тим да ли треба доводити странце. Душанка Мајкић, члан Извршног одбора СНСД-а, сматра да су предности ангажовања домаћих стручњака који су занат испекли у иностранству велике. "О томе треба озбиљно размислити и видјети у којим министарствима и институцијама би такви стручњаци могли бити ангажовани. Ја вјерујем да ће се сви у нашој регији угледати на Србију", навела је она. Она је, ипак, опрезнија у вези с тим да ли треба довести странце, јер је мишљења да они немају политичку одговорност и не разумију најбоље домаће прилике, посебно у земљи попут БиХ. Слободан Поповић, потпредсједник СДП-а БиХ, прихватио би и једно и друго. "Није срамота признати кад знаш да у својој странци немаш неког ко ти може ријешити важан проблем и за то ангажујеш страног стручњака. Срамота је кад знаш да немаш људе, а пустиш неког не да ти не ријеши проблем, него ти направи нови", рекао је Поповић. Он је разочаран што домаће власти нису још раније позвале домаће стручњаке да се врате. "Код нас је систем вриједности тотално деградиран и мјери се по томе колико је ко спреман да заборави да има главу да њоме размишља. Овдје није вриједност бити паметан и образован, него све супротно од тога. На цијени су будале", истакао је Поповић. И у невладином сектору нису против ангажовања страних стручњака, али под јасним условима. Ивица Ћавар из Центара цивилних иницијатива БиХ истиче да је чудно да БиХ још није смогла снаге да ангажује домаће стручњаке из иностранства. Истакао је да БиХ има довољно и домаћих стручњака, али да није проблем да буду ангажовани и страни. "Оно што је циљ је да се точно зна што је циљ таквог ангажирања и који су ефекти који се очекују. Битно је да процес буде транспарентан и да се прати да ли је постигнут очекивани циљ", истакао је Ћавар.