Млади у БиХ тону у апатију

Недостатак посла и властитог стана само су неки од проблема који и даље муче младе у БиХ, због чега многи желе да напусте ову државу и бољи живот пронађу у некој од богатијих земаља.

Република Српска 12.08.2013 | 08:15 Недостатак посла и властитог стана само су неки од проблема који и даље муче младе у БиХ, због чега многи желе да напусте ову државу и бољи живот пронађу у некој од богатијих земаља. То су, поводом Међународног дана младих, који се обиљежава данас, поручили представници омладинских организација, те уједно упозоравају да дио кривице за свој незахвалан положај сносе и они сами, пошто међу њима влада летаргија. Наиме, кладионице и кафане највећи су пороци међу млађом популацијом, а често влада и став да неко други треба да им "сервира" радно мјесто. "Незапосленост младих људи веома је присутна. Многи од њих послије завршетка студија имају проблема приликом проналаска посла. Као посљедица јавља се и то да они одлазе из својих мјеста, јер сви знамо да су веће шансе за запослење у иностранству. Међу проблемима се издваја и стамбено питање младих, јер немају могућност да подигну кредите", каже Милош Благојевић, предсједник Омладинског савјета РС. Он истиче да не треба само кривицу сваљивати на власт, већ млади непрестано треба да раде на дограђивању свог знања. "Не треба само кукати и сједити код куће. Ствари треба узети у своје руке! Млади људи морају да буду и креативни. Имају могућност и за покретање властитог бизниса", истиче Благојевић. Додаје да је летаргија и те како присутна међу младим људима. "Имате много омладинских организација које организују семинаре, радионице, тренинге и размјене, и шаљу младе људе и студенте вани. Али, једноставно, нема одзива, на тим семинарима појави се мали број младих људи. Они треба да се покрену", појашњава Благојевић. Да летаргије има међу младим људима, сматра и Стефан Милић, предсједник Омладинског савјета Милићи, који каже да у недостатку креативног слободног времена, умјесто да се млади отргну и крену напријед, препуштају се апатији и индолентности. "Потом слиједе кладионица и кафана као два највећа порока у мањим срединама. Често влада став да неко други младима треба да сервира радно мјесто, умјесто да они буду ти који покрећу иницијативе и боре се за своје мјесто у друштво", истиче Милић. Како додаје, проблем незапослености је присутан у читавој РС, те међу омладином влада став да је боље отићи у иностранство и потражити срећу него борити се у властитој кући. Борислав Ђурић, предсједник Омладинске организације "Центар" Мркоњић Град, сматра да је највећи проблем, како међу младим људима, тако и генерално, незапосленост, али и поремећен систем вриједности. "Није проблем само незапосленост, већ и то што неки млади раде под робовласничким принципима. Најтеже послове обављају за минималац, а ангажовани су по 12 часова дневно, те притом најчешће нису ни осигурани", наглашава Ђурић, те додаје да су у најтежој ситуацији млади са инвалидитетом и они који болују од тешких, хроничних обољења. Како је тешко изборити се у БиХ, одлично зна Јасмина М. из Сарајева, која је факултет завршила прије нешто више од три године, од када није успјела да пронађе одговарајуће радно мјесто. "Гдје сам год закуцала на врата, наишла сам на одбијеницу. Тобоже, било је случајева да ми кажу да ће да ме позову, да сачекам док се укаже прилика, односно потреба, али се сваки пут све свело на изреку: 'Обећање лудом радовање'", испричала нам је ова Сарајка.