Грађани у БиХ једва плаћају режије и станарине

Све више грађана у БиХ једва преживљава, а многи од њих једва плаћају текуће трошкове као што су режије и станарине.

Република Српска 11.08.2013 | 17:40 Све више грађана у БиХ једва преживљава, а многи од њих једва плаћају текуће трошкове као што су режије и станарине. Према статистиким подацима које је недавно објавио Завод за статистику Републике Српске више од 40 одсто грађана РС има проблем са плаћањем станарине, режија или кредита, а чак 74 одсто њих не би могло поднијети изненадани трошак од 380 марака. Ово је податак из 2011. године, а како се ситуација када је у питану стандард грађана није поправљала, већ напротив све је лошија, претпоставља се да је број ових грађана који су у тешкој еконоској ситуацији данас много већи. Анкета о потрошњи домаћинстава и сиромаштву спроведена је на укупно 2.437 домаћинстава у Српској. Према овим подацима 31 одсто грађана због лоше финансијске ситуације не може својој породици обезбиједити рибљи оброк бар сваки други дан, а нешто више од 16 одсто анкетираних домаћинстава нема адекватно гријање стана или куће, док 50 одсто њих не посједује властити аутомобил. Око 12 одсто испитаних породица нема веш-машину, 7,3 одсто нема никакав телефон, док 3,4 одсто нема телевизор. На питање како на крај излазе са својим уобичајеним мјесечним трошковима, 41 одсто домаћинстава је одговорило да то успијева веома тешко, 25,8 тешко, 13,4 веома тешко, 9,9 прилично лако, а само 3,9 одсто анкетираних породица је одговорило да то постиже врло лако. Из Институције омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ рекли су нам да се тешка економска ситуација у БиХ најбоље осликава кроз стандард потрошача. “Тачно је да више од 40 одсто домаћинстава живи на рубу сиромаштва, без икаквог изгледа на боље сутра,  јер нема адекватних мјера.  Одговорни у држави требају, прије свега, повећати запосленост  и повећати приходовну страну буџета,  а смањити  јавну потрошњу. У БиХ има сувише корупције и утаје пореза што умањује средства у буџетима и повећава богатство малог броја већ богатих људи”, рекла је за БУКУ Медиха Бакаловић, помоћник омбудсмана за заштиту потрошача БиХ. Бакаловићева је додала да су за нормалан живот једне четворочлане породице у БиХ потребно око три просјечне плате у БиХ што ријетко која породица остварује. Напомиње да је у времену рецесије најважније за грађане да имају посао. Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката РС рекао је да се налазимо у алармантној ситуацији која је већ одавно присутна. “Међутим, очито је код нас да се иде из крајности у крајност, односно један дио грађана се све више богати, а други, све већи број грађана постају све сиромашнији. Дошло је вријеме да се у том односу направе неке корекције, јер грађани не могу издржати високе цијене животних трошкова са малим платама које примају”, рекао је Белензада за БУКУ. Препоручује грађанима да се организују, да буду спремни бранити своје интересе и да бирају људе који ће заступати њихова права и потребе. “Не можемо живјети слушајући политичка препуцавања и слијепо пратећи такву ситуацију имаћемо још гору економију и још ће нам више пасти животни стандард. Често пута кажем да би најбоље било кад би економисти били грађани који са 300 - 400 КМ преживе цијели мјесец и измире своје обавезе које нису мале. Ово што је држава наметнула у виду режија и комуналија је превише за грађане у оваквим околностима”, рекао је Белензада. Подсјетимо да је према истраживању Европског статистичког завода Еуростата БиХ најсиромашнија земља у Европи, па не чуди податак да грађани у овој земљи једва преживљавају. Истраживање се односило на висину Бруто домаћег производа (БДП) по становнику и укључивало је стандард куповне моћи становништва једне земље. Од земаља региона, послије БиХ најнижи БДП по становнику, према стандарду куповне моћи, има Албанија чији БДП је 30 посто од европског просјека или 70 посто испод европског просјека. Послије Албаније слиједе Србија и Македонија чији БДП износи 35 посто европског просјека. Драгован Петровић, Генерални секретар Покрета потрошача РС рекао је да у посљедњих неколико година имамо пад платежне моћи грађана као и самог стандарда живота. “Просјечна примања у БиХ су око 800 КМ, а у сектору прерађивачке индустрије просјек је испод 600 КМ. 2005. године за основне животне потребе четверочлане породице, њихове трошкове становања и прехране требало је негдје око 2,1 просјечне плате, а данас треба скоро 2,2 плате, док је у сектору прерађивачке индустрије прије осам година требало 2, 75 плата, а данас за подмиривање свих животних трошкова треба око три плате”, рекао је Петровић за БУКУ. Објашњава да пензионеру да би подмирио животне потребе које су анализиране 2005. године било потребно 5,3 пензије, а данас треба око 5,6 пензија. “У угрожене категорије спадају незапослени који дугорочно посматрано немају изгледа да дођу до радног мјеста. Послије њих имамо оне који су запослени, али не примају плату редовно или ју уопште не примају, а ако их и примају оне су врло ниске. На крају имамо пензионере који су у великом броју у зони сиромаштва. Током посљедњих седам година за ову популацију ништа се није мијењало што се осјети у квалитети живота настаријих грађана”, објашњава наш саговорник. Напоменуо је да се посљедњих двадесет година нико у БиХ није бавио економијом и чувањем постојећих ресурса, па због те небриге Петровић не вјерује да ће се ситуација убрзо поправити на боље. Дијана Миљатовић, предсједница Удружења самохраних родитеља “Понос” из Бањалуке рекла је да ју не изненађују подаци да је толико много становника са економским проблемима. “Можда је тај број и већи, а такав дојам имам због честих сусрета са најмаргиналнијим групама, које се буквално боре да преживе дан за даном. Ако пођем од себе, као члана Удружења и некога ко се бори са плаћањем режија, могу само изјавити да и ја припадам у тих 40 одсто о којим говорите, иако се сналазим боље од већине особа које познајем. С већином рачуна касним или сам направила реструктуру дугова. Не могу зарадити онолико колико дугујем или требам платити. Рачуне плаћам тако што гледам шта ми је приоритет, а шта може чекати. Сваки пут када поштар донесе плаву коверту, надам се да није позив за суд”, рекла је Миљатовићева за БУКУ. Када су у питању остали чланову удружења “Понос” рекла је да је ситуација код већине још и гора, јер око 70 одсто чланова не прима алиментацију, а њих око 45 одсто су подстанари, док стално запослење има њих око 20 одсто. “Ови подаци нам говоре да постоји алармантан број родитеља који подижу дјецу сами, а подстанари су, незапослени и без било какве финансијске помоћи. По ранијим подацима Удружења, постоји око 150 породица које се налазе у екстремно тешкој ситуацији. Ревизија чланова Удружења је у процесу и док је не завршимо, можемо давати само раније познате информације”, истиче наша саговорница. Истиче да је свјесна да сви осјећамо економску кризу, а сиромашне државе и социјалне групе највише. “Буџет државе можда није толико празан, али је дефинитивно криво расподијељен. Било би лијепо видјети да на чело државе дођу људи који нису страначки оријентисани, већ економски и да се приоритети промијене и буџет другачије расподијели”, напомиње Миљатовићева. Једна чланица удружења “Понос” рекла нам је да чињенично стање говори да су грађани због платежне моћи у јако тешкој ситуацији, “где сваки нови дан живљења дође као умјетност, сваки дан је борба да се преживи, а док год наше надлежне институције не буду радиле свој посао ми као грађани нећемо имати нормалан живот, а будућност наше дјеце ће бити озбиљно угрожена”. Грађани у БиХ свакодневно су суочени са стријепњом да ли ће моћи подмирити мјесечне трошкове. Станарине, кредити, режије су нешто што им сваки мјесец стиже на наплату, а ниска примања и тешке животне околности отежавају нормално одвијање живота. Док грађани у развијеним земљама послије радног дана уживају у доколици коју су заслужили, бх грађани дан завршавају сабирањем мјесечних трошкова које ни сами не знају како ће платити.