Грађани БиХ дижу кредите да би преживјели

Све снажнији тренд подизања ненамјенских потрошачких кредита, за финансирање свакодневних животних потреба, довео је до тога да на та задужења тренутно отпадају готово двије трећине кредитних дуговања грађана Босне и Херцеговине, потврђују подаци Централне банке БиХ.

Република Српска 08.08.2013 | 23:24 Све снажнији тренд подизања ненамјенских потрошачких кредита, за финансирање свакодневних животних потреба, довео је до тога да на та задужења тренутно отпадају готово двије трећине кредитних дуговања грађана Босне и Херцеговине, потврђују подаци Централне банке БиХ.Исказано цифрама на крају маја ове године укупна кредитна задуженост становништва износила је 6,83 милијарде конвертибилних марака (око 3,4 милијарде евра), док се од ове своте 4,06 милијарди марака односило на ненамјенске потрошачке кредите. Подаци Централне банке указују и на то да се у БиХ од краја 2008. године до краја маја ове године, уз периоде кратких изузетака, биљежи константан раст краткорочног задуживања, пишу "Независне новине". Наиме, укупна кредитна дуговања становништва су прије четири и по године износила 6,69 милијарди марака, од чега је износ краткорочног кредитног дуга био 3,39 милијарди. Једноставна рачуница указује на то да је износ краткорочних задужења тада чинио половину укупне задужености. Да грађани БиХ сваког мјесеца све више посежу за подизањем ненамјенских кредита како би платили режије, купили зимницу или отишли на љетовање, није велика новост, указује бањалучки дневник. Ипак, чињеница да ненамјенски кредити у двотрећинској размјери учествују у укупној кредитној задужености грађана БиХ је, према мишљењу стручњака, веома лош показатељ. Један из нове генерације економиста Саша Грабовац оцјењује да је све снажнији тренд краткорочног задуживања становништва логичан слијед околности у којима се све већем броју грађана смањују плате, док трошкови живота расту. "Због све тежих економских услова живота велики број грађана, нажалост, долази у ситуацију да се задужује у микрокредитним организацијама, да улази у минусе на својим рачунима или позајмљује од рођака и пријатеља. Међу њима је доста и оних који затварају један кредит подизањем другог, што је само одлагање рјешења", сматра Грабовац. Констатовао је да сталним продубљивањем задуживања грађани лако могу да заврше у тешкој ситуацији када више неће имати од кога, ни гдје да позајме, док ће са друге стране њихова дуговања и даље доспијевати. Грабовац је, између осталог, навео да, поред раста краткорочних кредитних задужења, број реализованих стамбених кредита углавном пада или стагнира, што јасно указује да становници БиХ "живе у несигурности" због чега се све теже одлучују на дугорочна инвестирања.