Дрзак и безобразан блеф

Бонска овлаштења не постоје, она су дрзак, безобразан блеф - истиче предсједник невладине организације "Историјски пројекат Сребреница" Стефан Каргановић, позивајући се на анализу британског политиколога и стручњака за источну Европу Џона Локланда.

Република Српска 02.08.2013 | 14:07 Бонска овлаштења не постоје, она су дрзак, безобразан блеф - истиче предсједник невладине организације "Историјски пројекат Сребреница" Стефан Каргановић, позивајући се на анализу британског политиколога и стручњака за источну Европу Џона Локланда. Кад год високи представник у БиХ жели да интервенише у јавном животу и да неког политичара дисциплинује или застраши, "бонска овлаштења" фигурирају на централном мјесту, али нигдје нема никаквих прецизних објашњења шта она заправо садрже. Наводно, право наметнутог страног гувернера у БиХ да свргава изабране политичке званичнике зато што не слиједе линију самозване "међународне заједнице", коју он представља, једна је од особености постдејтонске стварности у тој земљи, наводи Каргановић у листу "Печат". Али, та овлаштења нико до сада није видио. То је лако установити претрагом на интернет презентацији ОХР-а, наводи Каргановић. Када укуцамо израз "бонска овлаштења“, добијамо низ мјера и одлука које се на њих позивају и ослањају. Међутим текста тог енигматичног, али истовремено и врло утицајног документа нигдје нема - појашњава он. Ипак, мистерија "бонских овлаштења“ је разјашњена, наводи Каргановић и додаје да треба захвалити британском политикологу и стручњаку за источну Европу доктору Џону Локланду. Резултат његове анализе неке ће фрапирати, а неке разбјеснити, јер показује да "бонска овлашћења“ заправо не постоје. Жртве његове безобзирне примјене тај блеф су по инерцији прихватиле и својим пропустом да га благовремено истраже и на одговарајући начин проблематизују несвјесно и обезглављено доприносе сопственом слабљењу и коначном уништењу. Анализа Џона Локланда написана је 2009. године, када се тадашњи високи представник позвао на "бонска овлаштења" да поништи Закључак Народне Скупштине Републике Српске гдје се пренос надлежности са ентитетског нивоа на Сарајево одбацује као противуставни чин којим се крше одредбе Дејтонског мировног споразума. Др Локланд је својим приљежним истраживачким трудом први узвикнуо: "Цар је го!“, а сви српски политички фактори и најшира јавност сада треба да му се у томе придруже - истиче Каргановић. Локланд у анализи истиче да се осврће на "бонска овлаштења" да би илустровао незакониту природу режима под којим БиХ функционише од када је потписан Дејтон ски споразум. "Високи представник се позива на пасус XИ.2 Закључака Савјета за имплементацију мира, одржаног 9. и 10. децембра 1997. у Бону. У том пасусу пише: "Вијеће похваљује напоре високог представника и његовог особља за рад на имплементацији Мировног споразума. Вијеће истиче важну улогу високог представника у осигурању стварања услова за самоодрживи мир у БиХ, као и његову одговорност у координисању активности цивилних организација и агенција у БиХ. Вијеће понавља да ће Управни одбор Вијећа за имплементацију мира омогућити да високи представник добије политичке смјернице за имплементирање мира. Управни одбор ће и даље наставити да се састаје једном мјесечно, позивајући представнике релевантних међународних организација да присуствују, као што то буде договорено... Вијеће поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлаштења у регији у вези са интерпретацијом Споразума о цивилној имплементацији Мировног споразума с циљем олакшања разрјешења тешкоћа путем доношења обавезујућих одлука, кад он сматра за неопходно, о сљедећим питањима: - вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција; - привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво или Вијеће министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом; - друге мјере при осигурању имплементирања Мировног споразума у цијелој БиХ и њеним ентитетима, као и неометаног рада заједничких институција. Такве мјере могу укључивати активности против особа које обављају јавну службу или функционера који изостају са састанака због неоправданих разлога или за које високи представник сматра да нарушавају правне обавезе, успостављене Мировним споразумом или рокове за њихово имплементирање". Другачије речено, када се чита текст, такозвана "бонска овлаштења" не постоје. Вијеће за имплементацију мира није дало никаква нова овлашћења високом представнику: само је "похвалило" и "поздравило“ његове кораке и будуће "намјере", укључујући "друге мјере“ као што су "мјере против људи који су на јавним позицијама“. Није прецизирано на какву врсту активности се то односи и није наглашено да делегира овлаштења на високог представника Вијеће за имплементацију мира. Разлог због којег нема делегирања јесте тај што - не може бити никаквог делегирања. Савјет за имплементацију мира јесте правна измишљотина која нема /или скоро никако нема/ упоришта ни у домаћем праву нити у међународном праву - истиче Локланд у аналази и закључује: "Вијеће за имплементацију мира је измишљено у седмицама које су слиједиле послије проглашења већ потписаног Дејтонског споразума и зато се уопште не помиње у `Општом оквирном споразуму" /Дејтон/".