Преиспитати хашку пресуду хрватским генералима

Срби из Хрватске очекују да Савјет безбједности УН и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу центра "Веритас" за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију "Олуја", јер се дошло до нових доказа, саопштено је из "Веритаса" поводом 18 година од "Олује".

Република Српска 02.08.2013 | 12:34 Срби из Хрватске очекују да Савјет безбједности УН и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу центра "Веритас" за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију "Олуја", јер се дошло до нових доказа, саопштено је из "Веритаса" поводом 18 година од "Олује". Те нове чињенице огледају се у броју од 110 ексхумираних посмртних остатака Срба са локација "Света Маре" у Шибенику и "Градско гробље" у Задру, који су страдали у акцији "Олуја", и то на подручју и у вријеме које је било предмет хашке оптужбе, наводи се у саопштењу. Из Документационо-информативног центра "Веритас" оцјењују да би то у завршници требало да резултира једином праведном, осуђујућом пресудом хрватским генералима. "Веритас" је хашком Тужилаштву у јуну упутио упутио иницијативу за подношење захтјева за преиспитивање правоснажне пресуде у предмету "Олуја", коју заснива на новим чињеницама до којих се дошло након ослобађања хрватских генерала. Из тог центра изражавају увјерење да ће у претресу по међусобним тужбама за геноцид Хрватске и Србије идуће године бити доказана геноцидна намјера Хрватске, као и у процесу пред судом у Чикагу, у САД, гдје су Срби из Хрватске тужили америчку фирму МПРИ за накнаду штете по основу саучесништва у геноциду. У саопштењу се оцјењује да би успјех у тим поступцима омогућио Србима из Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине да брже и лакше врате све што им је силом одузето и уништено у операцији "Олуја" и да остваре сва права која су им ускраћена послије операције, укључујући и широку политичку аутономију какву им је међународна заједница гарантовала Планом "З-4". Из "Веритаса" напомињу да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а и у садејству са Хрватским вијећем одбране и тзв. Армијом БиХ, напале САО Крајину, упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, као и да је у неравноправној борби, са односом снага седам на према један у корист агресора, протјерано око 220.000 Срба. На путевима којима су се кретале крајишке избјегличке колоне остајали су лешеви убијених артиљеријским гранатама, авионским ракетама, снајперским хицима, ножевима… Око 3.200 старих и немоћних интернирани су у логоре за цивиле, а Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици. На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.838 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 64 одсто цивила, углавном старијих од 60 година, што представља један од "црних" рекорда посљедњег грађанског рата на просторима претходне Југославије. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 901 лица, док се на евиденцији несталих води још 937 лица, од чега 650 цивила, међу којима 323 жене. Хрватска избјегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих мјеста укопа са посмртним остацима око 300 особа, углавном под ознаком "непознат", што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 396 ексхумираних посмртних остатака, упозоравају из "Веритаса". Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживјело је заробљавање, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дјела ратног злочина. Акција "Олуја", као и многе друге акције хрватске војске, спровођена је по тактици "спржене земље", што је половином новембра 1995. године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини, али УН никада није донио казнене мјере против Хрватске. Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН, а Крајина зона под заштитом исте организације, и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији, истиче се у саопштењу. "Веритас" подсјећа да је Хашки трибунал у једином предмету у којем су Срби били жртве ослободио одговорности хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, што је изазвало осуде код Срба и дебату у УН, као и реакције појединих хашких судија.