Хрватски културни геноцид над српском баштином

Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изразио је наду да ће Хрватска, након уласка у ЕУ, престати са присвајањем српске културне баштине у тој земљи и са културним геноцидом, као и уништавањем доказа о постојању Срба у Хрватској.

Република Српска 18.07.2013 | 10:12
Хрватски културни геноцид над српском баштином
Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изразио је наду да ће Хрватска, након уласка у ЕУ, престати са присвајањем српске културне баштине у тој земљи и са културним геноцидом, као и уништавањем доказа о постојању Срба у Хрватској. Будимир у интервјуу Срни наглашава да је у посљедњем рату у Хрватској из српских цркава нестало око 7.000 икона, од којих се неке продају на црном тржишту и ван Хрватске, а покушајима оснивања "хрватске православне цркве" жели се одузети и имовина Српске православне цркве /СПЦ/. "Требало би очекивати да ће, након уласка Хрватске у ЕУ, бити заустављено својатање српске културне баштине, али знајући како је Хрватска до сада радила, плашим се да ће та пракса бити настављена", истакао је Будимир. Будимир, који је музејски савјетник и некадашњи кустос и директор Музеја Книнске крајине у Книну, истиче да је у Хрватској за вријеме посљедњег рата уништен највећи дио споменичке грађе и споменика културе, међу којима и око 3.000 споменика посвећених Народноослободилачкој борби, који се односе на атифашистичку борбу Срба. Највећи дио српске културне баштине, која је нестала у Хрватској, каже Будимир, сада се налази на "црном тржишту", гдје се тргује иконама и неким документима који су припадали Србима. "Сада се то појављује на `црном тржишту`, чак и изван граница Хрватске", каже Будимир, оцијенивши да је тужно и апсурдно што је Хрватска уз тужбу за геноцид, тужила Србију за крађу културног блага, иако је оно што је однесено у сачувано у Србији само остатак српске баштине. Он је навео да је управник музеја српске Патријаршије Слободан Милеуснић путовао у Беч да би откупио иконе из српских цркава по Хрватској које су се појавиле на "црном тржишту". Према његовим ријечима, цијена на "црном тржишту" зависи од иконе, њене старости и вриједности. Ријеч је, каже он, о иконама из 16. и 17. вијека, такозване "италокритске" иконе, које су вриједни споменици културе и имају изузетно високу цијену. "Али, нису само у питању иконе, него и богослужбене књиге, архивска грађа и све оно што је припадало Србима, књиге написане ћирилицом. То је тај културоцид /културни геноцид/. У Хрватској су све књиге које су писане ћирилицом избацили из бибилиотека и завршиле су на ломачи", подсјећа Будимир. Он оцјењује да се све то ради с циљем уништавања доказа о постојању Срба у Хрватској. Доносе се, истиче он, и дискриминаторски закони којима се покушава да Срби у Хрватској, након етничког чишћења, буду "очишћени" и из црквених књига и сваког другог помена. "Покушавају се почупати наши коријени. Нас Срба тамо физички готово да нема, а сада атакују и на остатке српске материјалне културе. Док сам радио у музеју у Книну сачувао сам све хрватске споменике, а шта смо добили ...? Ми, који смо били тамо, нисмо примијетили да је нешто наше сачувано", додао је Будимир. Што се тиче црквене баштине, Будимир упозорава да се иде тако далеко да Хрвати чак покушавају да региструју "хрватску православну цркву", како би црквени објекти и све оно што припада Српској православној цркви /СПЦ/ постало власништво те "хрватске православне цркве". Будимир истиче да је Хрватска атаковала и на нематеријалну српску културну баштину, па је тако регистровала "ојкачу" као свој дио нематеријалне културе, иако се зна да су Срби на подручју Хрватске углавном били ти који су његовали тај облик пјевања кроз вијекове. Он је у интервјуу Срни истакао да Хрватска не поштује ни закон који је сама донијела, а у којем се наводи да треба сачувати мањинска права Срба на ћирилицу и писмо, те оцијенио да сада све то подлијеже "закону улице", пошто се организују митинзи у Хрватској против ћирилице.

Коментари / 0

Оставите коментар