Бошњаци манипулисали бројем жртава у Сребреници

Свједок одбране некадашњег предсједника Републике Српске, његов имењак и рођак, Радован М.

Република Српска 17.07.2013 | 18:49 Свједок одбране некадашњег предсједника Републике Српске, његов имењак и рођак, Радован М. Караџић, изјавио је данас да не спори да је било стријељања заробљеника на подручју Сребренице у јулу 1995. године, али да спори цифре, "које су се повећавале или смањивале, како је коме требало".Свједок је до почетка рата радио као професор књижевности у Чапљини и био је члан Главног одбора Српске демократске странке /СДС/. Он је рекао да је у тачност података о жртвама злочина почео да сумња у вријеме избора 1996. године, када су "из иностранства, преко Беча, у Рајловац стизали гласови људи који су били наведени као страдали у Сребреници". Професор Караџић је рекао да се тим поводом обратио "амбасадору Франку, али да му је он грубо рекао да на то нема право". "Схватио сам да он не жели да се то рашчисти, да се види колико је било гласова који су стигли из Европе, а да су гласачи били наведени као жртве. Осуђујем стријељање; ако мислите да не саосећам са жртвама, онда немам шта да кажем", рекао је Караџић док га је испитивала тужилац Милица Пек. Свједок је изјавио да је "било убијања, али је било и Срба који су за новац страних агенција свједочили оно што се од њих тражило да кажу". На судско питање када се то он њих тражило, свједок је одговорио да се "сумњало и знало да су људи из Београда радили за стране медије". На питање ко су ти људи, професор Караџић је поменуо "госпођу Пешић, Борку Павићевић" и адвоката чије име није навео, а на питање предсједавајућег судије О-Гон Квона како он то зна, свједок је одговорио питањем - "Како нећу знати, кад су јавно наступали на Радио-телевизији Србије, говорећи да су Срби у БиХ агресори, као да смо ми дошли однекуд, и негирајући злочине према нама". "Једно вријеме је у то била 'упрегнута' супруга Слободана Милошевића, Мира Марковић, и Зоран Ђинђић из Демократске странке у Србији", додао је свједок. Свједок је потврдио да се 15. и 29. јула 1995. године састао са тадашњим предсједником Српске Караџићем, напомињући да "није имао утисак да он зна шта се дешава у Сребреници". Према свједоковим ријечима, информације о Сребреници сматране су, као и раније вијести, страховитом пропагандом која је Србе представљала као агресоре и злочинце. Према првим информацијама, рекао је свједок, побијено је сво цивилно становништво Сребренице, а не војници који су се пробијали кроз српске положаје. "Харис Силајџић је након два мјесеца рата тврдио да је побијено 200.000, касније 350.000, да је силовано 80.000 жена, да су ембриони животиња уграђивани у муслиманке", навео је Караџић. Тужилац Пек испитивала је свједока и о предсједничкој архиви и архиви СДС-а на Палама, тврдећи да су важни документи, о којима се у судници говорило на затвореној сједници, "елиминисани 1998. године, прије него што су дошли истражиоци Трибунала". Професор Караџић је рекао да му то није познато и да је предсједнику Караџићу, по подношењу оставке, престала функција, тако да он 1998. године није ни био савјетник предсједника. На клупу за свједоке затим је изведен вјештак одбране за војна питања из Београда генерал Радован Радиновић. Он је изјавио да ни у једном документу, нити из цијелог контекста проучавања, није нашао да је циљ Сарајевско-романијског корпуса /СРК/ Војске Републике Српске /ВРС/ био терор над цивилима. "Било је дужих периода без дејстава, било је примирја. Да је било терорисања цивила не верујем да би се примирја поштовала и да би било тако дугих периода без дејстава", рекао је генерал Радиновић. Он је додао да је СРК бројчано био мањи од Првог копуса Армије БиХ, око 20.000 напрема 50.000, али да је, када је техника у питању, то било "мање на штету српске стране". Коментаришући Караџићеву улогу у вријеме опрерације "Криваја '95", генерал Радиновић је рекао да је она била у искључивој надлежности Главног штаба ВРС и Дринског корпуса и да "није било разлога да се тражи његова интервенција". Према објашњењу свједока, Караџић је добијао извјештаје о току операције, али његово директно ангажовање, осим што се 9. јула сагласио да ВРС уђе у град, није запазио. На Караџићево питање да ли је уочио нешто незаконито у вези са заробљавањем око 20.000 бораца које је током рата имала ВРС, генерал Радиновић је одговорио одречно. Свједочење генерала Радиновића биће настављено сутра, када ће га унакрсно испитивати заступник тужилаштва.