Некажњени злочин над Србима у Загонима

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа код централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је обиљежена 21 година од страдања 14 Срба у селу Загони, које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице.

Република Српска 05.07.2013 | 13:00 Полагањем цвијећа и паљењем свијећа код централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је обиљежена 21 година од страдања 14 Срба у селу Загони, које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице.Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, цвијеће код спомен-крста положила је и делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. За овај злочин у Загонима нико није одговарао, а породице страдалих истичу да су огорчене радом Суда и Тужилаштва БиХ. "Тужилаштво и Суд БиХ за овај, али ни за бројне друге злочине почињене над Србима у Подрињу никога нису процесуирали, чиме шаљу јасну поруку да је БиХ сигурна држава за злочинце бошњачке националности", рекла је предсједник Организације несталих и погинулих бораца и цивила општине Братунац Радојка Филиповић. Она је додала да се починиоци злочина над Србима и даље шетају Сребреницом и Братунцем и представљају опасност. "Злочин над Србима у Загонима, као и сви остали почињени у српским селима овог краја, потврђују јасну намјеру Армије БиХ да почини геноцид над српским народом, јер су убијали све што је српско, не остављајући живе ни дјецу и старце", рекла је Филиповићева. Она је навела да су међу убијеним и петогодишњи Владимир Гајић, као и Мара Божић која је имала 90 година. Радомир Гвозденовић преживио је упад муслиманске војске у Загоне, али су му тога дана живи ухваћени сестра Рада и сестрић Александар Милошевић који је имао само 44 мјесеца. "Било је мирно. Народ је био на њивама и купили смо сијено када је запуцало и зачула се галама и повици `Алаху егбер!`, `Кољи живе!` око 14.30 часова. Упали су усело и све су убијали и уништавали, а убијенима су тврдим предметима разбијали главе", прича Гвозденовић. Он је навео да су тада масакрирани непокретна старица Милева Димитрић и још неки мјештани. "Нисам тада могао да препознам рођену сестру Раду која је била искасапљена", присјећа се Гвозденовић. Његов брат Татомир каже да је њихова сестра Рада, која је убијена у дворишту изнад куће, била средњошколка и ђак генерације и да никоме није представљала пријетњу. Татомир је рекао да су муслимани из сусједног села Будак наводили артиљерију и говорили им гдје бјеже мјештани са њива како би их гађали. "Никога нисмо угрожавали и нападали. Напали су нас и све опљачкали, попалили и побили само зато што смо Срби. Нико није одговарао и то је жалосно, али правда Божија стигне свакога па ће стићи и починиоце ових злочина", истакао је Татомир. Међу убијенима мјештанима Загона било је пет жена. Михајло Михајловић се још води као нестала особа. Митар Димитрић, отац убијеног осамнаестогодишњег Мирка, рекао је да је напад изненада почео и да је село било опкољено. "Почела је пуцњава, урлици, вика `Хватај живе и кољи!`, те стравична галама. Неки су се успјели извући кроз шуму према Братунцу, а све које су стигли убили су", присјећа се Димитрић. Он је истакао да највише боли неправда Тужилаштва и Суда БиХ, јер нико није одговарао за убијање мјештана Загона на њивама и пред властитим кућама. Напади на Загоне настављени су све до Петровдана 1992. године када су муслиманске снаге тежиште свог напада пребациле на српска села источно од Сребренице, гдје су тада починиле злочине над српским становништвом у Залазју, Сасама, Биљачи и још неким засеоцима који су потпуно уништени. У Горњим Загонима је након рата обновљено девет кућа у које се вратило само девет удовица.