Стартовали зајмови ИРБ-а за агросектор

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС отворила је нову линију зајмова за предузећа и предузетнике из агроиндустријског сектора са фиксном каматном стопом од четири одсто.

Република Српска 04.07.2013 | 20:14 Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС отворила је нову линију зајмова за предузећа и предузетнике из агроиндустријског сектора са фиксном каматном стопом од четири одсто.У најновијим правилима пласмана ИРБ-а, које је Влада РС мијењала други пут у задња два мјесеца, истиче се да ће за зајмове за пољопривреду и прерађивачку индустрију моћи аплицирати искључиво правна лица и предузетници са листе коју утврди ресорно министарство. ИРБ ће зајмове, за разлику од постојећих кредита за пољопривреду, пласирати директно, без посредовања комерцијалних банака и микрофинансијских организација. Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, недавно је изјавио да је за зајмове ИРБ-а у области пољопривреде обезбијеђено 100 милиона КМ, с циљем да се подстакне развој тог сектора. Мирјанић је том приликом казао да ће средства бити пласирана у примарну производњу, прераду, те куповину и преузимање сировина. То, међутим, неће бити једина њихова намјена, јер се у Правилима пласмана јасно наводи да ће се ти зајмови моћи подизати и за рефинансирање постојећих кредитних задужења и плаћање доспјелих пореских дугова. Утврђени износи зајмова крећу се од 50.000 до пет милиона КМ са периодом отплате до пет година за набавку обртних средстава, откуп, као и плаћање доспјелог пореза, те до 10 година за рефинансирање постојећих кредитних задужења и набавку основних средстава. Из Министарства пољопривреде РС саопштено је да нова линија има за циљ успостављање сталног извора средстава за боље кориштење капацитета, успостављање пословне сарадње домаћих субјеката, почев од планирања, уговарања примарне производње, преузимања и откупа сировина за прехрамбену индустрију, до прераде и пласмана робе на тржишту. Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, поздравио је понуду повољних зајмова за сектор аграра, наводећи да је то у складу са залагањем ресорног министра да пољопривреда добије стратешки значај. "Иако се пољопривредни произвођачи налазе на кољенима, зајмови су одлична мјера која ће помоћи дијелу њих да се афирмишу и поново врате на тржиште и постану конкурентни. Упитно је само колико ће предузећа, која су већ прилично задужена, уопште бити способна да добију зајам", указао је Маринковић. Он је изјавио да је за директним зајмовима ИРБ-а било потребе због тога што већина пољопривредно-прехрамбених фирми, финансијски исцрпљених природним непогодама и борбом са снажном страном конкуренцијом, није могла испунити услове пословних банака у погледу обезбјеђења колатерала. Славко Стевановић, секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије при Привредној комори РС, каже да су намјере ресорног министарства и Владе РС с увођењем зајмова добре, али изражава сумњу у ефекат мјера, прије свега у области производње и откупа житарица. Он оцјењује да би бољи ефекат од зајмова било када би Министарство пољопривреде, према његовим рачуницама, издвојило 2,8 милиона КМ како би покрило разлику у цијени пшенице између захтјева ратара и понуде млинова. "Зајмови су добродошли и биће од помоћи привредним субјектима који немају потребе за откупом тржишних вишкова, али неће представљати очекивани 'бајпас' између произвођача и прерађивача. Наиме, камата од четири одсто, иако врло повољна, неће стимулативно дјеловати на млинаре да покрију разлику у цијени откупа пшенице", увјерен је Стевановић, додајући да је питање да ли ће се у кредитну рачуницу уклопити и фабрике за откуп и прераду воћа и поврћа. За Маринковића и Стевановића није спорно што ће се зајмови ИРБ-а моћи користити и за отплату постојећих кредита и доспјелих пореза, наводећи да је у постојећим околностима на тржишту "добродошла свака сламка спаса", изражавајући очекивање да ће зајмови допринијети да порески дужници након финансијске консолидације поново постану редовне платише.