Хитно "укинути" ОХР, а његовати унутрашњи договор

Изабрани лидери у БиХ постигли су тежак, али неопходан компромис с циљем даљег напредовања БиХ, а брз напредак који је БиХ остварила од децембра до данас није дошао због интервенције Канцеларије високог представника /ОХР/, него управо због њеног релативног одсуства, наведено је у седмом Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

Република Српска 15.05.2012 | 11:22 Изабрани лидери у БиХ постигли су тежак, али неопходан компромис с циљем даљег напредовања БиХ, а брз напредак који је БиХ остварила од децембра до данас није дошао због интервенције Канцеларије високог представника /ОХР/, него управо због њеног релативног одсуства, наведено је у седмом Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН. "Од децембра до данас, изабрани лидери у БиХ ријешили су, заједничким радом, контроверзна питања која већ дуго стоје на путу европских интеграција и постизању других кључних циљева. Међу питањима која су ријешена у том периоду налазе се састав Савјета министара БиХ, расподјела државне и војне имовине, буџет БиХ и нови закони о попису становништва, државној помоћи и личној карти", подјећа се у документу. У извјештају се истиче да договор око ових питања није постигнут нити наметањем, нити притиском са међународне стране, него управо због тога што их није било, чему је допринио и конструктиван приступ специјалног представника ЕУ Петера Соренсена, који је подстакао договор, али се уздржао од уплитања у унутрашње ствари БиХ. "Одсуство стране интервенције дало је изабраним лидерима БиХ политички простор за постизање тешких нагодби и развој културе компромиса", истиче се у извјештају упућеном генералном секретару УН Бан Ки Муну и чланицама Савјета безбједности УН. Уз напомену да, након 16 година мира и напретка, нема оправдања за даљи останак ОХР-а у БиХ, а нарочито не за примјену диктаторских моћи високог представника, које је присвојио, а које радикално иду даље од мандата који му је дат Дејтоном, Српска у извјештају поново апелује на Савјет безбједности УН да подржи хитно укидање позиције високог представника и упозорава да би било какво поновно уплитање ОХР-а у унутрашња питања БиХ угрозило прогрес који је постигло уставно руководство БиХ. "Брз напредак БиХ који се остварује од децембра до данас доказ је да њени изабрани лидери могу наћи заједничко тло онда када међународна заједница поштује суверенитет БиХ и њеним политичким лидерима да политички простор", оцијењено је у документу. У извјештају се истиче и да високи представник не смије унапријед одређивати резултате избора у Сребреници, те да би измјена изборног закона БиХ с циљем увођења посебних правила којма би се спријечио избор српског начелника општине Сребреница потпирила међунационалне тензије у Сребреници и БиХ. "Општина Сребреница је најпознатија по ужасном ратном злочину који је тамо почињен у јулу 1995. године. Међутим, бошњачки и српски грађани Сребренице данас живе у миру. Раде заједнички на изградњи међунационалног повјерења и унапређењу економских могућности. Нажалост, неки извана желе да испровоцирају националне тензије и искористе Сребреницу као политички инструмент", упозорава Српска у извјештају. У документу се напомиње да се од високог представника тражи да наметне промјене изборног закона које ће гарантовати да Србин не може бити изабран за начелника Сребренице, те да високи представник, иако је рекао да би било "идеално" када би постојао "договор између Бошњака и Срба", није искључио могућност наметања новог закона путем одлуке. "Високи представник би требало јавно да повуче своју подршку наметању тако незаконитог и антидемократског закона тако незаконитим и анти-демократским средствима", став је Републике Српске, која је опредијељена да обезбиједи заштиту права свих у Сребреници, без обзира на вјерску или националну припадност. У извјештају се истиче да, с обзиром на дубоко укоријењен мир и огроман напредак који је БиХ постигла од рата до данас, Савјет безбједности УН не би требало да се у погледу БиХ позива на Поглавље седам Повеље УН, које се тиче дјеловања у случају пријетње миру, нарушавања мира и чина агресије. "Да би Савјет безбједности УН могао да дјелује на основу Поглавља седам, мора 'утврдити постојање пријетње по мир, нарушавања мира, или чина агресије'. Ситуација у БиХ ни издалека не испуњава ниједан од ових критеријума, те не оправдава наставак дјеловања Савјета безбједности у БиХ на основу Поглавља седам", наведено је у извјештају. У документу се наводи да злоупотреба овлашћења из Поглавља седам штети кредибилитету Савјета безбједности и слаби дугорочну оправданост самог Поглавља седам. "Савјет безбједности треба да се уздржи од даљег позивања на Поглавље седам у погледу ситуације у БиХ", став је Српске. У извјештају се истиче да је Република Српска опредијељена за заштиту уставне структуре успостављене Дејтонским мировним споразумом, те да предано ради на придруживању БиХ ЕУ, усаглашава своје законе са европским правним тековинама и учествује у структурисаном дијалогу са ЕУ о правосуђу, с циљем обезбјеђивања усаглашености правосуђа БиХ са европским стандардима, поштовања дејтонске структуре БиХ и ослобођености од политичког уплитања - укључујући уплитање високог представника. Република Српска сматра да једну од највећих препрека европским интеграцијама представља управо непостојање независности правосуђа, чији је узрок продорно уплитање високог представника у правосуђе БиХ и ентитета, те наглашава и да се процесуирање ратних злочина мора одвијати без обзира на националну припадност оптужених или њихових жртава. "Нажалост, Суд и Тужилаштво БиХ често дискриминишу Србе, генерално одбијајући да истраже или процесуирају лица која су оптужена за ратне злочине против Срба. Посљедњи инцидент којим се могу илустровати ови закључци је недавна одлука страног тужиоца у БиХ да заустави истрагу везе бивших високорангираних функционера са масакром у Добровољачкој улици 1992. године", напомиње се у извјештају. У документу се наводи да Влада Републике Српске у у врх приоирета ставља и борбу против тероризма. "Нажалост, руководство централних безбједносних агенција БиХ често одбацује или минимизира опасност од насилног екстремизма по грађане БиХ. Руководиоци ових централних служби понекад одбијају да Српској доставе битне информације о терористичким пријетњама", напомиње се у документу. У извјештају се наглашава да, уколико БиХ жели да заштите недужне цивиле од терористичких пријетњи, цјелокупна полиција и све безбједносне агенције морају бити у стању да се суоче са чињеницом да тероризам постоји, те додаје да ће даља концентрација моћи у тим агенцијама ослабити, а не ојачати борбу на заштити свих грађана БиХ од тероризма. "Даља централизација безбједносних агенција у БиХ подрила би способност и БиХ и Републике Српске да се боре против тероризма", наглашено је у седмом Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.