Балканци највише вјерују њемачким производима

На простору бивше Југославије се далеко највише вјерује њемачким производима.

Република Српска 12.06.2013 | 09:33 На простору бивше Југославије се далеко највише вјерује њемачким производима. Аутомобили из Њемачке немају конкуренцију. Дивљење свему што долази из ове земље уткано је у традицију. „Од свих привреда највише вјерујем у њемачку, јер ту сигурно има најмање фалша. Ти производи су најквалитетнији у Европи, а можда и у свијету“, сматра Бањалучанин Д. Михајловић. Објашњава да су некада најлошији аутомобили из источне европе данас бренд јер су их Нијемци преузели и праве их по својој технологији. „Камо среће да и овдје дођу, да нам донесу своје знање“, каже Михајловић. Он није усамљен у свом ставу и поштовању према њемачкој привреди и производима. То најбоље показује потражња за половним уређајима. Неџад Бешлагић из Велике Кладуше сваке недјеље долази на бањалучку пијацу и продаје кориштене кућне апарате њемачке производње. Било да је ријеч о машини за прање веша, посуђа или електричном шпорету, ови производи имају своје купце и то не само оне с тањим новчаником. „Сви радије бирају половну њемачку робу него нове уређаје домаће производње. Ово што је наше нико неће. Нијемци шта год направе то је квалитетно. А има ту и традиције, једноставно смо привржени њима. И богати купују, желе одређене марке, није им проблем дати 300 марака за уређај“, каже он. Бешлагић је девет година живио у Хамбургу, тешка срце се вратио у родни крај. Приватни разлози су га натјерали. Да је могао бирати остао би, каже, до пензије. Ова појава, према ријечима филозофа и социолога Драгана Бурсаћа има своју културолошку и социолошку позадину. „Распадом Аустроугарске, германски свијет добио је на неки начин полуправно наслијеђе на овим просторима. Колико год презирао те људе као окупаторе, наш народ је цијенио њихове квалитете и особине, све што су донијели на ове просторе. Око два свјетска рата владала је негативна слика према Нијемцима али увијек је ту био 'Швабо' који зна да направи ствар“, каже Бурсаћ. “Онда је средином прошлог вијека дошло до тзв. гастарбајтерског егзодуса и одлива радника, првенствено у Њемачку”, додаје Бурсаћ. „Наш човјек је дошао у земљу изобиља, био у могућности да купи све те производе иза којих је стајао напоран рад. Њемачки телевизор или било који уређај је у то вријеме на нашим просторима заиста представљао статусни симбол. То се задржало и до данас. И кроз ову транзицију пролазимо с Њемачком која нам дува у леђа“, сматра он. Поносни власник Голфа ИИ каже да највише вјерује старијим њемачким аутомобилима јер су јефтини за одржавање. Имао је намјеру да прода свог љубимца за 1.500 еура, али се предомислио: „жао ми га је продати. 14 година је код мене, нисам у њега уложио ни пфенинга. Редовно га одржавам и то је то. Још није стао нити ће стати“. Према мишљењу поносног власника Голфа ИИ, који жели остати анониман, свако ће радије купити њемачки аутомобил ако има новца, јер се уложено исплати. Бањалучки књиженик и сатиричар Миладин Берић каже да је његовом народу одувијек милије оно што је туђе. Када је ријеч о њемачким аутомобилима, објашњава Берић, они су издржњиви и поуздани, одговарају нашим лошим путевима, то је оно што овдашњем човјеку треба. „Видјели сте прије неколико дана у финалу Лиге шампиона. Игра се до задње секунде, ништа се не препушта случају. Зато је тај производ добар, било да се ради о фудбалеру или аутомобилу. Нијемци имају оно што ми немамо, то је дисциплина, одговорност и тачност. Зато се одушевљавамо Нијемцима иако их реално баш и не волимо“. Аутомеханичар Драган Аџић каже за себе да се практично родио у Волксwагеновој Буби. Велики је љубитељ овог аутомобила с којима посјећује тзв. Бубијаде широм БиХ и регије. Када је ријеч о послу, поправља све аутомобиле и није сигуран колико су заиста њемачка возила најпоузданија. „Некада је било другачије, данас је све лутрија. Француска аута се доста купују, италијанска и јапанска такође. Ипак ми се чини да људи више вјерују њемачкој производњи. Нисам правио анкету али мислим да би већина возила ВW да има новца, ако ништа друго онда због имена“. “Многи Балканци стекли су завидан положај у Њемачкој и веома су цијењени у томе што раде, било да су спортисти, разни стручњаци, студенти… Прилагодљивост је њихова велика врлина”, каже Миладин Берић. „Наш човјек се брзо навикне на све околности. Тамо поприми особине као што су тачност и прецизност. Кад се врати кући, опет се брзо прилагоди и почне да забушава па све по старом“, наводи Берић.