Велики пад цијене злата

Ни злато није што је некад било.

Република Српска 08.06.2013 | 08:28 Ни злато није што је некад било. Цијену злата „надувало“ је штампање пара у свијету, а криза може да натјера државе да продају тај племенити метал и тако издувају балон - каже Бошко Живковић, професор Економског факултета и бивши предсједник Савета гувернера Народне банке Србије.Нобеловац Нуријел Рубини, познатији као Доктор Пропаст јер је најавио глобалну економску кризу, изјавио је да је дошло вријеме да се балон злата издува, као и све остале цијене, које су расле упркос правилима о понуди и потражњи. Златна грозница је готова, додао је, и навео да ће се цијене вјероватно кретати надоле са садашњих 1.400 ка 1.000 долара до 2015. - Ако се многе високозадужене земље, које имају велике залихе злата, одлуче да га продају како би смањиле јавни дуг, то ће додатно оборити цијену злата, која је сад за скоро 30 одсто нижа него на врхунцу 2011, објаснио је Рубини. Цијене злата су, објашњава Живковић, отишле екстремно високо јер су три велике централне банке - америчка, енглеска и јапанска - почеле да штампају новац. Комерцијалне банке нису увећале кредитну активност, па је тај вишак новца тражио своје „запослење“, и нашао га је, између осталог, и у злату - наводи он. Кад цијене крену нагоре, придружују се шпекуланти, који би да зараде, и десило се ово што се десило. После острва, полуге Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвест групе, каже да је питање да ли је цијена злата била надувана јер овај метал нема употребну вриједност као јабуке, на пример, па је тешко процијенити колика му је вриједност. - Увијек кад нешто нагло поскупи, 50 или 100 одсто, може се рећи да за то нема реалних основа - истиче он. Живковић подсећа да су и раније централне банке продавале злато из резерви, Банк оф Ингланд је то урадила у време кризе фунте... То банке раде кад желе да зараде. Цијене злата би се онда, додаје он, вратиле у нормалу. Гујаничић наводи да је Грчка размишљала о продаји острва, па не би било чудно и да прода своје златне полуге, као и да се на сличан потез одлуче друге земље. У Србији 11 милијарди евра Девизне резерве НБС се састоје од девиза које се чувају на рачунима код других централних банака, државних обвезница најјачих држава, злата, готовине у страној валути, која се чува у Трезору НБС, и специјалних права вучења. Само неколико процената резерви је у злату. На крају априла девизне резерве су износиле више од 11 милијарди евра. Цена до 5.000 евра - злато је 2009. коштало 800 долара по унци, а у јесен 2011. више од 1.900 долара - сад му је цијена око 1.400 долара, скоро 30 одсто нижа него на врхунцу - неки су прогнозирали да ће цијена достићи 5.000 долара