Ове седмице двије пресуде

У Хашком трибуналу ове седмице биће изречене пресуде шесторици некадашњих званичника Херцег-Босне у предмету "Прлић и други" и бившим шефовима Службе државне безбједности /СДБ/ МУП-а Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Република Српска 27.05.2013 | 08:39 У Хашком трибуналу ове седмице биће изречене пресуде шесторици некадашњих званичника Херцег-Босне у предмету "Прлић и други" и бившим шефовима Службе државне безбједности /СДБ/ МУП-а Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.У предмету "Прлић и други" у сриједу, 29. маја, биће изречена пресуда у којем се шесторица бивших званичника Херцег-Босне терете за злочине почињене над муслиманима и другим нехрватима од 1992. до 1994. године. Оптужница терети бившег предсједника Хрватске Републике Херцег-Босне Јадранка Прлића, начелника Одјељења одбране ХВОБруну Стојића, помоћника министра одбране при ХВО-у Слободана Праљка, начелника Главног штаба ХВО у оружаним снагама Херцег-Босне Миливоја Петковића, министра унутрашњих послова Херцег-Босне Валентина Ћорића, команданта у војној полицији Берислава Пушића. Они су оптужени за учешће у удруженом злочиначком подухвату, а оптужница се односи на злочине почињене у општинама Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш. Тужилаштво је затражило казне од по 40 година затвора за Прлића, Стојића, Праљка и Петковића, 35 година за Ћорића и 25 за Пушића, док су заступници одбране тражили ослобађајуће пресуде. Сва шесторица оптужених предали су се 5. априла 2004. Суђење је почело је у априлу 2006., а завршне ријечи стране у поступку су изнијеле у фебруару и марту 2011. године. На челу удруженог злочиначког подухвата је, према оптужници, био тадашњи предсједник Хрватске фрањо Туђман, а као учесници су наведени и некадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, генерал Хрватске војске Јанко Бобетко, и некадашњи предсједник Херцег-Босне Мате Бобан. У четвртак, 30. маја, претресно вијеће холандског судије АлФонса Орија изрећи ће пресуде бившим шефовима Службе државне безбједности /СДБ/ МУП-а Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. Вијеће је наложило да се двојица оптужених најкасније 27. маја врате са привремене слободе у Србији, која им је одобрена у фебруару послије изношења завршних ријечи. Тужилаштво је тада затражило казне доживотног затвора, а одбрана ослобађајуће пресуде. Станишић је био начелник СДБ, а Симатовић командант Јединице за специјалне операције /ЈСО/ СДБ. Оптужница их терети за злочине почињене над несрпским становништвом у БиХ и Хрватској од 1991. до 1995. године. Оптужени су за учешће у удруженом злочиначком подухвату. Према наводима оптужнице, помогли су успостављање центара у којима су добровољци и регрути обучавани и касније распоређивани у специјалне јединице СДБ у Хрватској. Те специјалне јединице укључивале су, поред осталих, Црвене беретке, Шкорпионе, Арканове "Тигрове", "Мартићеву полицију", милицију Српске Аутономне Области Славонија, Барања и Западни Срем /САО СБЗС/, ЈСО и Јединицу за антитерористичка дејства /ЈАТД/. Првобитна оптужница против Станишића и Симатовића подигнута је 1. маја 2003. године. Обојицу оптужених српске власти су ухапсиле 13. марта 2003. Почетак суђења првобитно је био заказан за 28. фебруар 2008. године, али је због здравственог стања Јовице Станишића одлаган у више наврата. Суђење је почело у јуну 2009. године. Доказни поступак оптужбе завршен је у априлу 2011., након што су саслушана 62 свједока. Доказни поступак одбране почео је у јуну 2011. и трајао је до септембра 2012. Станишићева одбрана је позвала 19, а Симатовићева 14 свједока. Бившем команданту Дринског корпуса Војске Републике Српске генералу Радиславу Крстићу, који издржава казну од 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници, сутра ће бити одржано суђење за непоштовање суда, зато што је одбио да свједочи у доказном поступку одбране Радована Караџића, иако је за то вијеће издало обавезујући налог, субпоену. Претходно ће бити одржана претпретресна конферениција, на којој ће бити утврђени детаљи одвијања поступка. Генерал Крстић је као разлог одбијања да свједочи навео погоршано здравстевно стање. Након пријема детаљних љекарских налаза, вијеће је закључило да не постоје здравствени разлози због којих од не би могао да се појави као свједок. Највиша запријећена казна за непоштовање суда је до 100.000 евра или до седам година затвора, а могу бити изречене новчана и законска казна истовремено. На суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу сутра се наставља исказ бившег премијера Републике Српске Владимира Лукића. На листи свједока су и експерт одбране за балистику из Београда Миле Попарић и професор Ненад Кецмановић, који је био Караџићев политички савјетник. Кецмановић је до јула 1992. био ратни члан Предсједништва БиХ. У поступку против генерала Ратка Младића доказни поступак наставља тужилаштво, које ће сутра извести свог 100. свједока у овом предмету. Оптужба наставља са извођењем својих доказа и на суђењу бившем предсједнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу. Њемачки предсједник Јоаким Гаук посјетиће Хашки трибунал у четвртак, 30. маја, у оквиру посјете међународним судовима са сједиштем у Хагу. Гаук ће се састати са потпредсједником трибунала, судијом Кармелом Ађијусом и тужиоцем Сержом Брамерцом. Он ће се упознати са судијама Међународног суда, укључујући њемачког судију Кристофа Флигеа, који ће му изложити најновији развој догађаја у текућим предметима. Њемачки предсједник имаће прилику да се састане са запосленима у трибуналу који су дошли из Њемачке, а предвиђен је и сусрет са новинарима.