Да ли је Србија пред банкротом?

Република Српска 26.05.2013 | 16:30

Ризик од банкрота јавних финансија је веома стваран и реалан - сматра члан Фискалног савета Никола Алтипармаков, док економиста Мирослав Здравкоић каже да држава никако није пред банкротом с обзиром на то да на рачунима има више од 260 милијарди динара .Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је да постоји стваран ризик од банкрота јавних финансија у Србији, док економиста Мирослав Здравкоић каже да држава никако није пред банкротом с обзиром да на рачунима има више од 260 милијарди динара и да може да сервисира дугове. Алтипармаков је, у емисији “Став Србије” на ТВ Прва, рекао да је студија Међународног монетарног фонда са подацима о транзиционим земљама у развоју, од Другог светског рата до сада, показала да је већи број земаља у развоју чији су дугови, као сада у Србији, достигли 60 одсто бруто домаћег производа банкротирао на овај или онај начин, док је мали број њих успео да избегне банкрот. - Ризик од банкрота јавних финансија је веома стваран и реалан – истакао је он и додао да се проблем у реформама јавних финансија акумулира посебно од 2006. године, као и у претходних 13 година, јер се у транзицији троши више него што се производи. Србија је, како је рекао, од 2008. од најмање задужених земаља у региону стигла на друго место одмах после Мађарске и тај тренд ће пре или касније постати неиздржив. Он је нагласио да због свега тога потрошња у друштву мора да се ускладити са тим проблемом и опет затражио замрзавање плата и пензија у јавном сектору. Главни уредник портала Макроекономија и економиста Мирослав Здравковић је, са друге стране, оценио да Србија није ни сада пред банкротом, као што није била ни прошле године, када је почела прича о томе. Здравковић је рекао да Србија са 260 милијарди на рачунима, у односу на ранијих 140, има мањи ризик од банкрота, као и да са тим новцем може да превремено враћа дугове и финансира дефицит. Он је казао да парола “Биће банкрот – повећајмо порезе” није добра и да је његов став супротан, јер повећање пореза значи пад привредне активности и “грчки сценарио”. Здравковић је оценио да Министарство финансија савршено контролише јавне финансије и да је ту “за чисту петицу”.