Умро Џорџ Вујновић

Џорџ Вујновић, амерички херој и бивши агент америчке војне обавјештајне службе, један од главних стратега акције спашавања 500 америчких пилота у Србији у чувеној операцији Хаљард 1944.

Република Српска 30.04.2012 | 16:42 Џорџ Вујновић, амерички херој и бивши агент америчке војне обавјештајне службе, један од главних стратега акције спашавања 500 америчких пилота у Србији у чувеној операцији Хаљард 1944. године, умро је у Њујорку у 96. години, пише данас "Њујорк тајмс". За своје пријатеље и сусједе у насељу Џексон Хајтс Вујновић је био бизнисмен који се бавио набавком дијелова за авио компаније. Међутим, у октобру 2010. године он је формално признат као организатор једне од највећих спасилачких акција у Другом свјетском рату и тада га је војска одликовала бронзаном звијездом на церемонији у Спрској православној цркви Свети Сава на Менхетну. Током периода од шест мјесеци 1944. године Вујновић је предводио акцију авио спашавања америчких пилота, које су четничке снаге спасиле од заробљавања у Србији која је била под њемачком окупацијом. Вујновић је 1944. године из Барија организовао акцију Хаљард, у којој је спасен велики број америчких пилота чији су авиони срушени у Србији од стране њемачких снага. Њих су тада помогле четничке јединице предвођене генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, које су ступиле у контакт са савезничким снагама у Барију, након чега је 512 пилота безбједно пребачено из Србије. Како пише лист, у операцији Хаљард спасено је више од 500 пилота, укључујући велики број рањених и болесних, а које су крили сељаци и герилски борци од Нијемаца. Многи пилоти су падобранима искочили из оборених авиона током мисије бомбардовања румунских рафинерија нафте. Операција је почела 2. августа 1944. године када су три агента ОСС-а, које је обучио Вујновић како да се уклопе у локално становништво, падобраном искочила у Србију да помогну сељанима и пилотима да направе импровизовану писту за спасилачке авионе у планинском селу Прањане. "Њујорк тајмс" наводи да су велики транспортни авиони Ц-47 слијетали на импровизовану писту у селу Прањане у Србији и одатле извлачили пилоте. Уз помоћ локалних четничких снага, безбједно су пребачени сви пилоти, без да и један спасилачки авион буде оборен, наводи њујоршки лист. "Морао сам да им покажем како да вежу ципеле и како да једу као Срби гурајући храну ножем на виљушку", рекао је Вујновић за "Њујорк тајмс" уоичи додјеле одликовања. Укупно 512 пилота, већина Американаца, безбједно је пребачено транспортним авионима из Италије са само једним људским губитком и губитком једног авиона. Прва четири транспортна авиона Ц-47 послата да покупе пилоте у селу Прањане стигла су на импровизовану писту по ноћи, али су та слијетања оцијењена као превише опасна, па су каснији летови организовани по дану, са великим бројем борбених авиона као заштитом. Најближи њемачки војници били су удаљени око 50 километара, па су герилци који су чували пилоте осигурали терен. Њемачки авиони никад нису примијетили листу. Већина пилота спасена је у Прањанима, али неки су спасени на другим мјестима у Југославији. Џорџ Вујновић рођен је 31. маја 1915. у Пицбургу, као дијете имиграната из Србије. Студирао је у Београду надајући ће да ће постати љекар када су Нијемци напали Југославију у априлу 1941. са супругом учитељицом Мирјаном Лазић је преко Турске, Јерусалима и Каира, успиода да стигне у САД. Убрзо га је ангажовала америчка Војна обавештајна служба (ОСС), која се сматра претечом данашње ЦИА. Вујновићева супруга, која се запослила по доласку у Америку у југословенској амбасади у Вашингтону, ускоро је дознала да српски герилци скривају америчке пилоте од Нијемаца, о чему је обавијестила Џорџа. Тада су, међутим, настали политички проблеми, пише "Њујорк тајмс". Пилоте су штитили четници, што је био проблем, јер су Американци и Британци претходно одлучили да подрже партизане и Јосипа Броза Тита. Тадашњи предсједник САД Френклин Рузвелт је ипак одлучио да одобри план спасавања пилота, уз услов да Вујновић не иде директно у Србију, већ да руководи мисијом из Барија, зато што британски премијер Винстон Черчил није желио да он успостави контакт са Михаиловићем, наводи њујоршки дневник. Операција Хаљард је годинама била под ознаком државне тајне у САД и тек пошто је озваничена, конгресмен из Њујорка Џозеф Кроули је предложио да се Вујновићу додијели Бронзана звијезда. Некадашњи амерички пилот Тони Орсини, који се скоком падобраном спасио из погођеног авиона 1944. године, рекао је листу, присјећајући се операције, да је Вујновић био геније који је осмислио цио план. "Он је био прави херој", рекао је Орсини. О операцији Хаљард снимани су филмови, а Амбасада САД је подигла споменик тој операцији у Прањанима, надомак Равне Горе, који редовно обилазе амбасадори из Београда.