Владике о скандалима, Његошу, КиМ

Литургијом коју је у Саборној цркви служио патријарх Иринеј са 12 епископа означен је почетак редовног прољећног засједања Светог архијерејског Сабора.Током литургије патријарх је одржао молитву за успјешност засједања највишег законодавног органа Цркве. На крају литургије патријарх ће одржати бјеседу, а прво саборско засједање биће одржано поподне. Упркос различитим најавама о томе шта ће бити теме дневног реда редовног мајског засједања Сабора СПЦ, који данас почиње у Београдској патријаршији, првих неколико дана не треба очекивати ништа спектакуларно јер ће се скупштина архијереја бавити питањима из живота Цркве, речено је Тањугу у Патријаршији. Извјесно је, међутим, да на дневном реду овог Сабора неће бити иницијатива свештенства више епархија, увријеђених недавним изјавама премијера Србије Ивице Дачића на рачун СПЦ, да се њему и његовим министрима одузму раније додијељења црквена одликовања и признања. У више епархија Тањуг сазнаје да је потписивање иницијативе у току и да је одзив свештенства наводно велики. Ипак, према црквеној процедури, та иницијатива ће бити достављена епископима коју ће они потом прослиједити Синоду. У Патријаршији је Тањугу речено да ће питања која највише занимају медије, попут “случаја Качавенда”, иступање архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија и пензионисаног владике Атанасија на београдском Тргу Републике на протесту против бриселског споразума и попуњавање упражњених мјеста епископа у епархијама СПЦ бити теме посљедњих дана засједања. Митрополит Амфилохије поднијеће Сабору званичну иницијативу да се владика Петар Други Петровић Његош прогласи за свеца, с обзиром на то да је на нивоу митрополије црногорско-приморске већ проглашен за светитеља, а као датум празновања одређен је 19. мај. Међу темама би могло да се нађе и питање имовине и статуса СПЦ на Косову након потписивања бриселског споразума, затим обиљежавање 1.700 година од Миланског едикта, однос према непризнатој македонској цркви и проблеми у раду појединих епархија. На дневном реду Сабора ће се свакако наћи и питање судбине суспендованог владике Средње-европске епархије Константина Ђокића, против кога је покренут поступак Црквеног суда због вишегодишњег трвења са вјерницима у Немачкој. Треба поменути да ће дефинитивни дневни ред Сабора бити усвојен на данашњој првој конститутивној сједници овог највишег законодавног тијела СПЦ. Сједници по правилу присуствују владике из цијелог свијета. Поводом шпекулација да је пензионисаном владики Атанасију Јевтићу наводно поручено да не долази на седницу, у Патријаршији кажу да није битно да ли је неко позван или не и да он увек има начина да Сабору достави свој став о било чему преко надлежног епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија. Очекује се да ће Сабор засједати најкраће двије седмице, с обзиром на то да ће у петак због "црвеног слова", а можда и у суботу, бити нерадни дани. Ово ће бити и прво засједање Сабора од маја прошле године с обзиром на то да црквена скупштина није, како то правила налажу, засједала прошлог октобра уз образложење да "великх тема" није било, а окупљање архијереја из цијелог свијета кошта. Будући да ово заседање долази само неколико месеци од почетка обиљежавања 17 вијекова Миланског едикта, као и да ће централна манифестација бити одржана 6. октобра у Нишу, очекује се да ће то бити и једна од главних тема црквене скупштине.