Centralna banka povećava naknade za rezerve banaka

Naknada koju banke plaćaju Centralnoj banci na iznos sredstava iznad obavezne rezerve od iduće godine biće povećane sa 0,5 na 0,75 odsto, što će značajno povećati troškove banaka, a koje će oni prebaciti na klijente.

Bosna i Hercegovina 15.11.2021 | 20:41

Upravni odbor Centralne banke BiH donio je odluku da se od 1.januara 2022.godine izvrši korekcija stope naknade na sredstva iznad obavezne rezerve u komercijalnim bankama. Ova mjera predstavlja podršku valutnom odboru i podsticaj bankama da aktivnije iskoriste značajna finansijska sredstva koja se nalaze na računima rezervi kod Centralne banke,kažu u ovoj instituciji.

"Banke su akumulirale ogromne rezerve likvidnosti na računima rezervi – ukupan višak iznad obavezne rezerve banaka dostigao je iznos od skoro 4 milijarde КM i ta sredstva nemaju značajnu ulogu sa stanovišta privrednih tokova u zemlji. Centralna banka odgovarajućom naknadom nastoji kompenzovati oportunitetne troškove investiranja deviznih rezervi, odnosno nastoji podstaći banke da aktivnije koriste navedena sredstva, uvažavajući sva regulatorna ograničenja".

Iz Udruženja banaka BiH ranije su saopštili da je ovo značajno povećanje koje će banke prebaciti na komitente. Da je to tako, slaže se i ekonomista Zoran Pavlović. Problem je, smatra Pavlović, što naše poslovne banke imaju porast novca na depozitnim računima, a vrlo malo mogućnosti plasmana. Zbog toga Centralna banka povećanjem naknada pokušava da izvrši pritisak na komercijalne banke da plasiraju sredstva.

 „Niko ne vodi brigu o razvoju ekonomije i razvoju investicija i biznisa tako da u tom začaranom krugu gdje ljudi štede novac a banke imaju raspoloživ novac i ne mogu plasirati CB pokušava da pokrene taj ciklus  alli na žalost bez pomoći vlada i investiranja i stvaranja dobre poslovne klime u ovoj zemlji neće biti napretka“, kaže Zoran Pavlović, ekonomista.

Komercijalne banke će povećati iznos kamate da bi mogle nivelisati svoje troškove prema Centralnoj banci što znači da će na kraju cijenu tih povećanja opet plaćati građani, odnosno klijenti svih banaka, bilo da su pravna ili fizička lica.

 „Na kraju će se desiti da držanje novca na računu ne donosi kamatu odnosno ako se pooštre uslovi CB onda će se uvesti negativna kamata koju morate da plaćate na novac koji držite u banci jer je to sigurno mjesto za držanje novca jer ako ga držite u papiru u kući ili na nekom drugom mjestu možete bez njega i da ostanete“,kaže  Zoran Pavlović, ekonomista.

Bankarski sektor u BiH na računu rezerve pri Centralnoj banci BiH, prema podacima iz aprila ove godine, držao je 5,92 milijarde maraka. Od tog iznosa, stanje računa obavezne rezerve je 2,77 milijardi KM, što je i minimalan iznos koji su banke u obavezi držati u Centralnoj banci. 

(BN)