Oko čega ratuju Izrael i Hamas i ko će se umiješati?!

Prvo se Tel Aviv našao na meti napada koje sprovodi Hamas, kao odgovor na upad izraelskih vojnika u Al Aksa džamiju, ali i navodno rušenje trinaestospratnice u Gazi. Situacija je posebno eskalirala nakon što je Hamas ispalio, prema sopstvenim tvrdnjama, preko 130 raketa na Tel Aviv.

Svijet 12.05.2021 | 16:53

Sada je sve kulminiralo ali incidenata je bilo i ranije. Najsvežiji je onaj iz aprila kada je grupa ortodoksnih Jevreja upala u džamiju Al-Aksa. Oni su ušli u dvorište džamije a potom su nedugo zatim, u pratnji policije, napustili portu džamije.

Primećujete da se svuda provlači jedno isto ime - Al Aksa. Po mnogima je to ključ svega. 

Ali krenimo redom...

“NAJUDALJENIJA DŽAMIJA”

Kako piše Njujork Tajms, džamija Al Aksa je jedna od najsvetijih građevina u islamskom svetu. Ona se nalazi na prostoru od 35 hektara, koje su muslimani zovu Haram al-Šarif ili Plemenito svetilište, a Jevreji kao Brdo hrama. Ovo mesto je deo Starog grada u Jerusalimu, sveto za hrišćane, Jevreje i muslimane.

Inače na arapskom se “aksa“ prevodi kao najudaljeniji, i u ovom slučaju to se to odnosi na islamske spise koji govore da je prorok Muhamed putovao iz Meke u džamiju u jednoj noći kako bi se molio, a zatim uzdigao na nebo.

Naime prema islamu, Muhamed je putujući na svom konju za jednu noć stigao od Meke do džamije Al Akse tu se pomolio Alahu a zatim je otišao na nebo. 

O značaju ovog mesta za islam govorio je svojevremeno i prof. dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve”, rekao je tada prof. Jevtić.

Ali da bi hram mogao da funkcioniše, da ne bi ponovo bio srušen, kaže on, onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi.

“Funkcija povratka Jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njegovom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju na isto to mesto”, navodi prof. Jevtić.

On posebno naglašava da je to treće sveto mesto u islamu.

“Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali. Tako su Jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni Jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade”, rekao je prof. Jevtić.

 Kako navodi, cela priča se vrti oko toga.

“Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A ako bi Arapi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga", naveo je prof. Miroljub Jevtić.

KO UPRAVLJA DŽAMIJOM?

Izrael je zauzeo Istočni Jerusalim tokom arapsko-izraelskog rata 1967. godine, a zatim je to područje anektirao. Izrael je kasnije proglasio jedinstveni Jerusalim za svoju prestonicu, navodi Njujork Tajms.

Prema aranžmanu status kuo, islamsko telo poznato kao Vakuf, koje finansira i kontroliše Jordan, nastavlja da upravlja džamijom Aksa i Kupolom na steni, kao što je to činilo decenijama. Izraelske snage bezbednosti borave na tom prostoru ali uz koordinaciju sa Vakufom. Jevrejima i hrišćanima je dozvoljeno da posećuju, ali za razliku od muslimana, zabranjeno je da se mole na tom prostoru. (Jevreji se mole na Zapadnom zidu, ostataka potpornog zida koji je nekada okruživao Brdo hrama.)

"Tenzije se potpiruju između ostalog i godišnjom proslavom Izraela povodom Dana Jerusalima, službenog praznika u znak zauzimanja čitavog grada. Proslava, koja je nedavno održana predstavlja provokaciju za mnoge Palestince, uključujući stanovnike istočnog dela Jerusalima. Palestinci žele da Istočni Jerusalim bude glavni grad buduće palestinske države", piše nedavno Njujork Tajms.

I dok izraelski zvaničnici, uključujući premijera Benjamina Netanjahua uveravaju sve da nemaju nameru da menjaju status kvo, pojedine verske grupe u Izraelu zahtevaju da se i Jevrejima dozvoli da se mole na tom mestu.

Kako navodi sajt “Jewishvirtuallibrary” i dan danas se ortodoksni Jevreji se tri puta tokom dana mole za obnovu Hrama. Svako rušenje ovih džamija bi dovelo do Svetog rata (džihada) protiv Izraela, obnova Hrama za sada nije moguća.

Naravno, trebalo bi napomenuti da nisu svi Jevreji za obnovu Hrama i povratku obreda prinošenja žrtvi Bogu.

Ortodoksni Jevreji veruju u obnovu Trećeg hrama i obnavljanje korbana (žrtvovanja), iako postoje neslaganja oko toga kako treba da se odvija obnova. Opšteprihvaćen stav među ortodoksnim Jevrejima je da će se puni redosled žrtvovanja nastaviti nakon izgradnje Hrama. Ovo verovanje je ugrađeno u ortodoksne jevrejske molitvene službe. Tri puta dnevno ortodoksni Jevreji izgovaraju Amidu, koja sadrži molitve za obnovu Hrama i za obnavljanje žrtvovanja.

Konzervativni Jevreji veruju u mesiju i obnovljeni hram, ali ne veruje u obnavljanje obreda žrtvovanja. Shodno tome, Odbor konzervativnog judaizma za jevrejsko pravo i standarde modifikovao je molitve. Konzervativni Jevreji pozivaju na obnovu Hrama, ali ne traže obnavljanje obreda žrtvovanja.

Jevreji koji pripadaju reformističkom judaizmu ne veruju u obnovu centralnog Hrama i obnovu obreda žrtvovanja u hramovima. Doba Hrama i žrtvovanja se smatra periodom primitivnijeg oblika rituala iz kojeg je judaizam evoluirao i tome se ne bi trebalo vraćati. Postoji reformatorsko gledište da je sinagoga savremeni Hram. Sve u svemu verovanje u povratak Jevreja u Hram u Jerusalimu nije deo uobičajenog reformskog judaizma.

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže za MONDO da je ovo samo jedan od sukoba a koji se dešavaju praktično od osnivanja države Izrael.

"Pravljenje su muslimanske koalicije protiv Jevreja ali smo videli da muslimani nikada nisu mogli da se objedine. Naprotiv, neki porazi koje su doživljavali učini li su da se oni još više razjedine", rekao je Dragišić.

On je rekao da treba sačekati i videti šta će se dalje dešavati jer je i Turska,kako kaže, "zapretila da će pozvati sve muslimane."

"Muslimanski svet nije kompaktan, u njemu postoje ozbiljne podele po različitim linijama. Stvaranje globalne koalicije protiv Izraela dovelo bi i do drugih problema u svetu kao što je reakcija SAD. A onaj iza koga stoji Amerika iza njega stoji sve", naglasio je Dragišić. 

Dragišić napominje da se džamija Al Aksa nalazi neposredno iznad Zida plača.

"Verujem da se sa jedne i sa druge strane nalaze razumni ljudi koji će voditi računa da se određena granica ne pređe. Svi su svesni i Jevreji i Palestinci su svesni da kada bi se neke od tih svetinja ugrozile to bi bila granica posle koje nema povratka", rekao je profesor Zoran Dragišić.

S druge strane, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović kaže za MONDO da treba sve podsetiti na predanje u kome se pominju Treća vrata.

"Po predanju kada Jevreji budu došli do tih Trećih vrata imaju prava da uđu gore. Oni intenzivno grade most ka tim bočnim vratima. I ne zaboravite da nijedan Jevrejin ne može da se pomiri sa činjenicom da je neko na ruševinama njihovog Drugog hrama izgradio bogomolju. Jevreji time pokazuju da nisu kao hrišćani. Aja Sofiju mogu da prekreče, pretvoreu džamiju ali Jevreji pokazuju čvrstinu i odlučnost da ono što je bilo njihovo se kad tad vrati u njihov posed", rekao je Trifunović.

Prema njegovim rečima ta vrata su tu, samo što su na velikoj visini i što su zazidana.

"Ali ona će se otvoriti kad tad. Tog dana kad prođu kroz ta vrata Jevreji će tražiti svoje. E to je onda Treći svetski rat, u najmanju ruku. Biće to krvavi religijski rat. Ukoliko pre toga ne dođe do neke opšte mirovne konferencije da svi sednu za jedan sto i razgovaraju", naveo je Darko Trifunović.

(MONDO)