Čija je tajna ruka nad Aluminom?

Dok istražitelji iz nekoliko evropskih zemalja, uključujući i ''prekookeanski tim'' budno motre na finansijske transakcije povezane sa Batagonom i najavljenu akviziciju privrednog dragulja RS, zvorničke Alumine, u samoj RS vlada medijska i politička tišina, prekinuta jedino istupom Nebojše Vukanovića, poslanika SDS-a u Narodnoj Skupštini RS, 12. februara ove godine.

Republika Srpska 17.02.2019 | 11:59 Prema snimku zasedanja NSRS, poslanici vladajuće većine su se smejali na Vukanovićeve reči. A onda je na scenu stupila potpredsednica Vlade RS Srebrenka Golić pokušavajući da odbrani neodbranjivo. Ona je istupila veoma oprezno, gotovo bojažljivo, objašnjavajući da je Vlada ''razmatrala samoinicijativne ponude te firme iz Švajcarske'', pa je sa papira pročitala dalje ''to je investicioni fond iz Švajcarske koji je tamo registrovan, razmatrala je ponudu Pavgorda, razmatrala je ponudu MG Minda i još takođe nekog investicionog fonda iz Londona''.

Gospođa Golić nije odgovorila na pitanja poslanika Vukanovića, ali je u te dve rečenice pokazala da je promašila.

Najpre, nije bliže objasnila da li se radi o otvorenim, zatvorenim ili privatnim investicionim fondovima, niti je pomenula kredibilitet društva za upravljanje investicionim fondovima, koje bi moralo da se legitimiše u ovom slučaju. Nije rekla koji je uopšte smisao prodaje potraživanja ''investicionim fondovima'', kada se zna da je njihov osnovni cilj što brži povrat novca ulagačima i dalja zarada, što bi u ovom slučaju išlo preko leđa Alumine. 

Ako RS ima problem sa budžetskim deficitom, zar nije ekonomski racionalnije da Vlada RS prihoduje iz profita Alumine, nego neki strani ''investicioni fond''. Ekonomska logika navodi da će ''investicioni fond'' uložiti sredstva samo pod uslovom da ih brzo povrati i ostvari dodatni profit. Zašto je Vlada RS izvan ekonomske logike? 

Gospođa Golić je pričala o investicionim fondovima, a ponude su dale četiri firme: švajarska firma Batagon International, domaće Pavgord i MG Mind, i Metal Investments Ltd iz Londona. 

Potpredsjednica Vlade nije objasnila kako je došlo do situacije da se neke firme obrate sa ''samoinicijativnim ponudama'', jer činjenica je da nije bilo javnog poziva, niti bilo kakvog drugog šireg saznanja da su potraživanja Vlade u slučaju Birača na prodaju. Ali, odjednom je, ničim izazvano, nekoliko firmi ''samoinicijativno'' poslalo ponude za preuzimanje potraživanja. Pošto nema podataka da je Vlada RS javno oglasila prodaju potraživanja, onda se jedino može zaključiti da je četiri ''firme ili investiciona fonda'', kako navodi potpredsednica Vlade, neko tajno pozvao!?

Pošto je MG Mind registrovan u RS, njega ne treba predstavljati. O Pavgordu i Alumini mediji su dovoljno izveštavali.



A taj ''neki investicioni fond iz Londona'' nije investicioni fond već firma Metal Investments Limited, čiji su vlasnici braća Milan Sekanić i Mladen Sekanić. Pored njih se pominje i Veselin Pejović iz Crne Gore, a imaju još i firme Adriatic Alumina Ltd i Aluminium Extrusions Ltd.

https://www.zoominfo.com/c/metal-investments-limited/355123133

https://www.checkcompany.co.uk/director/691558/MLADEN-SEKANIC

Gospođi Golić ne traba zameriti nedovoljnu obaveštenost, jer ona je samo potpredsjednica Vlade RS, ali je u vrijeme donošenja tih odluka ona ipak obavljala dužnost predsjednika Vlade RS.

Međutim, zna se da Vlada formalno donosi odluke koje se inače ne donose u Vladi, već ih Vlada samo sprovodi. Problem je u tome što se takve odluke o strateškim privrednim interesima RS, ne donose ni u Narodnoj Skupštini.

GDJE SE ONDA DONOSE? 

Možda je o tome nešto više podataka dao direktor Boksita, Rajko Dukić. Kao direktan učesnik utakmice, on je u intervjuu Radio Biraču pojasnio situaciju, navodeći kako je ''Vlada ili neko odlučio da proda...''. Do sada neviđena formulacija, koja mnogo objašnjava. Što bi rekli narodski: ''Jao majko, kako javlja Rajko!''
 
Evo šta je Rajko Dukić izjavio u intervjuu Radio Biraču 28.decembra prošle godine:

''Vlada, ili neko, je odlučio da proda ta svoja potraživanja i to nije bilo na transparentan način. Cijela moja priča, kao i prije dvije, ili tri godine, kada smo se borili, u stvari da oni, koji su kupili “mačka u zavezanoj vreći”, nisu kupili ništa, čak nemaju ni dokaz za to, da postanu vlasnici Fabrike, tako isto je i ovdje. Ja sam se obratio određenim organima, pismima, u kojima sam tražio da se taj cijeli postupak upristoji. Kao rezultat mog pisma, tu se pojavila neka firma “Batagon” iz Švajcarske, koja ima neke ogromne pare. 

Vlasnik te firme je neki Dalibor Matić, a firmu je osnovao sa ženom, prije dvije godine i on se bavi prodajom dječije kozmetike i dječijih pelena. Onda su se pojavili neki Fondovi, ja sada neću da komentarišem kako ti Fondovi rade i čime se oni bave. Matić je navodno kupio i hotel “Bistrica“ na Jahorini, i neke firme po Srbiji, u što ja sada neću isto da ulazim. Interesantno je da neki ljudi koji ga okružuju, govore kako će oni, ukoliko preuzmu firmu, oduvati Dukića i “Boksit”. Ja sam imao priliku da nadležne, u Banja Luci, obavjestim o tome nasamo, na sastanku sa Dodikom i njegovim ministrima, pa onda sastanak sa predstavnicima “Alumine” i “Birača” i ponuđačima. 

U međuvremenu, ja sam sugerisao jednom značajnom kupcu, koji je poslovni partner Fabrike, a to je “Metal investment” iz Londona, koju drže braća Sekanić, firma koja radi već 30 godina i koja ima promet na godišnjem nivou oko 200 miliona evra i uzima oko 50 hiljada tona glinice iz Fabrike i daje oko 200 hiljada tona rude iz Nikšića, jer oni izvoze oko milion tona rude iz Nikšića za Kinu, isporučuje im lužinu i oni su dali ponudu.''

https://www.ad-boksit.com/novosti/1288-28-12-2018-intervju-predsjednika-kompanije-boksit-mr-rajka-dukica-za-radio-birac-i-dio

Ovde je očigledno da je gospodin Dukić imao svog favorita, sa firmom koju vode braća Sekanić poreklom iz regiona, ali i da je ''malo'' preuveličao njihove poslovne rezultate. Pogled na komercijalni registar Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da se radi o ekipi koja, u odnosu na Batagon, ima poslovnu istoriju, ali isto tako ne i kapacitet da preuzme Aluminu. Možda je stoga crveni karton i isključenje koje je zaradio Rajko Dukić sa svojim favoritima opravdano.

ISKLJUČENJA SU ZARADILI i "MG Mind" i "Pavgord".

Firma MG Mind je poznata u RS i Sloveniji sa proverljivim poslovnim kapacitetima, na čelu sa Mladenom Milanovićem Kajom.

Vlasnik Pavgorda Gordan Pavlović je pokazivao veliko interesovanje za Aluminu, ali je u poslednje dve godine na tom planu dobio pet-šest crvenih kartona, da je i u ovom slučaju bilo očekivano isključenje.

https://naslovi.net/2018-01-13/vecernje-novosti/birac-na-sudu-dobio-litvance/21067400

https://pavgord.com

Onda je, kako to formuliše Rajko Dukić, ''Vlada, ili neko'',  ko je rešio da proda ''ta svoja potraživanja'', odlučio da eliminiše domaće Pavgord i MG Mind, i Londonsku ekipu, i da pregovara samo sa Batagonom.

Za Vladu se zna ko je sačinjava, međutim, ko bi mogao da bude taj ''neko'' koga pominje gospodin Dukić. Neko ko zakazuje utakmicu,  izbacuje publiku, deli crvene kartone, poklanja golove, a na gol šalje gospođu Golić.

Da se radi o predsedniku SNSD-a i nosiocu važnih državnih funkcija Miloradu Dodiku, gospodin Dukić bi ga sigurno imenovao, kao što ga je već imenovao u navedenom intervjuu. Ali, ako to nije Milorad Dodik, ko je taj neko, ko ima toliku moć? Neko, ko je odlučio da proda državna potraživanja, pozvao firme, odlučio kome, i što je posebno zanimljivo, odlučio da za tu operaciju obezbedi ''medijski mrak'' u RS, i ućutka istraživačke novinare. 

Ko je taj neko, ko je u stanju da zakaže utakmicu, izbaci publiku, i pokrade Srbe u korist Švajcaraca kao onaj Feliks Brih na svetskom prvenstvu protiv Srbije, zbog čega je nazvan ''Alibabin razbojnik sa pištaljkom''.

O tome svedoči podatak da su se do sada tri novinara različitih medija u RS, u poverenju požalila da im vlasnici ili urednici brane da se bave temom ''kupovine potraživanja Birača'', pod pretnjom crvenog kartona.   

Izgleda da se na političko-državnom nebu pojavila nova moćna zvezda koja zna kako da upregne medije u svoja kola, bolje od samog lidera RS. Za sada je ta zvezda skrivena negde iza istočnih planina, na nevidljivom delu neba, dok su udari javnosti, i sutra nezadovoljnih radnika Alumine, Boksita i drugih ugroženih firmi povezanih s njima, okrenuti ka Miloradu Dodiku. 

Daleko od toga da je Milorad Dodik u ovoj priči nedužan. Međutim, medijska tišina upućuje na to, da neko ima snagu da sprovede sledeći medijski scenario: ''napadajte Dodika za čega god hoćete, samo ne spominjite Batagonovu kupovinu potraživanja Birača''.

ŠTA KAŽE ZDRAVA LOGIKA, ODGOVOR JE JEDNOSTAVAN:

Prvo, ili je Dodiku ovo veoma bitno, pa ostavlja prostor da ga napadaju na drugim temema za koje smatra da su za njega nevažne. Drugo, ili je nekom drugom ovo veoma bitno, a Dodik nije, pa mediji mogu da napadaju Dodika za sve i svašta do mile volje, ali ne i novu pljačkašku operaciju Alumine.

Prema insajderskim informacijama ekipe oko Batagona, jedan od njihovih prioritetnih ciljeva je: kako zaustaviti i ono malo slobode u medijima i mlade lavove u Narodnoj Skupštini RS. Smatraju da planiranu operaciju može da ugrozi istinito obaveštavanje građana RS o pokušaju nove velike pljačke sa katastrofalnim posledicama u najavi.

Možda bi im bilo pametnije da razmisle kako da se pomere sa radara istražiteljskih timova iz EU i SAD, koji budno prate međunarodne operacije pranja novca i sumnjivog transakcionog bankarstva. Jer operacija je krajnje rizična za njene protagoniste!

Navodni vlasnik Dalibor Matić, ''čipovan'' je u Švajcarskoj zbog kriminalnih finansijskih radnji. Tehnički šef operacije Dejan Simić je već jednom ''pao'' u velikoj aferi u Srbiji, ostavljajući iza sebe trag u kriminalističkim arhivama, bez obzira na oslobađajuću presudu.

Nema nikakve sumnje kakve su namere Batagona. Ostaje još da se isteraju na čistinu i pravi protagonisti ove operacije, koji se kriju, kako navodi poslanik Vukanović, iza ''lažnog muža neke srpske pjevaćice'' i lažnog vlasnika. Kada bi kojim slučajem uspeli da dobiju Aluminu, uradili bi isto ono što su učinili i Litvanci. A Litvanci su, uz pomoć domaćih saradnika na čelu sa operativnim tandemom Grabež-Rubež, odigrali po banditskim pravilima. Popili su svu efektivu i resurse Alumine, i to iz cuga.

I onda, pošto su izvukli iz Alumine sve što su mogli, u 2012 oborili su sve rekorde u transakcionom bankarstvu prilikom poslednjeg iznošenja 19,4 miliona KM kredita Investiciono-razvojne banke (IRB) Republike Srpske. Praktično je u jednom danu, iznos od 14 miliona KM, prema tvrdnjama upućenih, završio na Devičanskim ostrvima.

https://www.rtvbn.com/314135/Uz-pomoc-vlasti-Litvanci-nam-uzeli-210-miliona

https://www.capital.ba/vlada-i-irb-rs-preko-energolinije-kreditirali-litvansku-ukio-banku-iii/

Na svu sreću radnika Alumine i RS, Litvanci su prošlost. Alumina se uz pomoć države i zaposlenih oporavila i njen godišnji poslovni obrt može da dosegne i do 500 miliona evra. Zato su se stvorili uslovi za odigravanje nove banditske utakmice. Možemo samo da se nadamo da opet neće doći do situacije da se Alumina popije iz cuga. Ovog puta iz cuga sa velikim C.

(BN)