Bogate i bahate arapske princeze

Došle su iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i mesecima živele u jednom belgijskom luksuznom hotelu. Prema slugama su postupale kao prema robovima. Sada bi za to mogle da "plate račun".

Svijet 14.05.2017 | 14:20
Bogate i bahate arapske princeze
Kad su princeza Šeika Hamda Alnehajan i njenih sedam ćeriki putovale u Brisel, obično su odsedale u hotelu "Konrad". Tako je bilo i 2008. Na više meseci su iznajmile ceo jedan sprat luksuznog hotela. Uz njih je bilo i dvadesetak sluga i sluškinja. Oni su se brinuli da princezama ništa ne manjka. I to u svako doba dana i noći. No sluge su bile bez dovoljno hrane, bez vlastitog kreveta, bez boravišne i radne dozvole u Belgiji, piše "Dojče vele".
 
Porodica Alnehajan je jedna od najuticajnijih u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ona je na primer kupila fudbalski klub "Mančester siti". Sada osam princeza moraju da odgovaraju pred sudom zbog zlostavljanja ljudi i zbog kršenja belgijskog zakona o radu.

Uvrede, izrabljivanje, uskraćivanje plate

"Služavke nisu plaćane, radile su dan i noć, morale su da spavaju na podu ispred soba u kojima su bile princeze i stalno su vređane", kaže Patricia Le Kokui iz belgijske organizacije za ljudska prava "Myria".

Sve to je belgijskim vlastima postalo jasno kad je jedna od zaposlenih žena pobegla iz hotela i prijavila to policiji. Policija je utvrdila da se prema slugama postupalo zaista nedostojno čoveka. Pokrenuta je istraga velikih razmera i na kraju podignuta optužnica.

Ali, tek devet godina kasnije je počelo suđenje. Da je prošlo tako mnogo vremena ima veze s proceduralnim problemima, kaže jedna osoba uključena u postupak. Belgijski mediji pišu da je advokat kraljevske porodice stalno tvrdio da pretraga hotela koju je obavila belgijska policija nije bila po zakonu. To je vodilo višegodišnjoj pravnoj odiseji.

Mediji su ćutali

Osim toga ta tema se nije probila u medijima.

"Nisam mogla da verujem da mediji tako malo izveštavaju o tome", kaže Nikolas McGean iz "Hjumasn rajt voča" On se kao naučnik već godinama bavi arapskim zemljama.

To nije jedini slučaj da osobe iz arapskih zemalja na Persijskom zalivu budu dovedene na rad u Evropu bez radne dozvole i da se prema njima postupa nehumano. U januaru je Evropski sud za ljudska prava raspravljao o sličnom slučaju. Jedna porodica iz Dubaja dovela je svoje tri filipinske sluškinje. Žene su se danonoćno morale da brinu o deci i rade kućne poslove. Ako su pogrešile, na njih se tako glasno vikalo da su se bojale da će biti i pretučene.

I one su pobegle, podnele tužbu protiv svojih poslodavaca i uz pomoć jedne austrijske organizacije za ljudska prava došle sve do Suda za ljudska prava u Strazburu. On je nedavno zaključio da postupak protiv te porodice u Ujedinjenim Arapskim Emiratima "nema izgleda za uspeh". Između Austrije i UAE-a nema sporazuma o pravnoj saradnji. A oni koji su odgovorni za maltretiranje već odavno su napustili Austriju.

Beg od siromaštva

Aktivisti za ljudska prava već godinama krikuju "moderno ropstvo" u zemljama u Persijskom zaljevu. Stvari se događaju na sličan način: ljudi u Bangladešu, Indiji, Šri Lanki ili Pakistanu obraćaju se posrednicima u svojim zemljama tražeći posao. Oni obećavaju posao u inozemstvu uz velike plaće i dobre radne uvete.

Kad stignu u Saudijsku Arabiju, Bahrein ili Ujedinjene Arapske Emirate suočavaju se s brutalnom stvarnošću. Često moraju da rade danonoćno i dugo čekaju na platu. Često ih vređaju, tuku ili čak seksualno zlostavljaju. A ne mogu da se brane jer su praktično izručeni svojim poslodavcima. Ko bez dopuštenja pokuša da nađe novi posao čini prekršaj i može odmah biti izbačen iz zemlje.

Problem i za Evropu

Takva kršenja ljudskih prava sve češće se "uvoze" i u Evropu. Brojni arapski šeici putuju u Nemačku, Austriju ili Belgiju radi odmora, lečenja ili posla. To kako postupaju prema svojim slugama, iako je možda u njihovim zemljama dopušteno, često u evropskim zemljama predstavlja kršenje zakona.

Tako je bilo i sa osam princeza. One su se branile tvrdnjama da takvi postupci nisu u njihovim zemljama ništa neobično. Ali, predbacuje im se takođe da su svoje sluge zapošljavale u Belgiji bez radne dozvole, jer su u toj zemlji boravile više meseci. Zato su morale da traže dozvolu od belgijskih vlasti.

Vreme je za presedan?

Belgijski sud sad ima šansu da donese presudu koja će drugima biti opomena.

"Ako sud odluči da ima dovoljno pokazatelja za trgovinu ljudima, optuženima bi mogla biti izrečena zatvorska kazna ili barem obveza plaćanja odštete žrtvama", kaže Patricia Le Kokui.

"Problem je, međutim, što je od toga slučaja prošlo tako mnogo vremena. Čak i ako budu osuđene kazna bi mogla da bude jako mala", rakla je ona.

Postoji još jedan problem na koji ukazuje Patrik Vegman, belgijski advokat, stručnjak za međunarodno pravo.

"Ako bude izrečena zatvorska kazna, Ujedinjeni Arapski Emirati verovatno neće izručiti dotične osobe", kaže on.

Kazna zato ne može biti izvršena. Za aktiviste za ljudska prava je to frustrirajuće. MekGean iz "Hjuma rajts voča" ipak gaji nade.

"Sudski postupak bi mogao ipak da bude jako važan, jer jednu od najuticajnijih porodica povezuje s trgovinom ljudima i ropstvom."

Možda se nešto ipak nešto promeni.

Izvor: DW

Komentari / 9

Ostavite komentar
Name

Hm

14.05.2017 14:49

Sta nafta uradi od Arapa.

ODGOVORITE
Name

Opa

14.05.2017 15:04

Ma nije moguce.Naprosto za nevjerovati.Ovi sto pune Bosnu su drugaciji.

ODGOVORITE
Name

Hopa

14.05.2017 15:58

Mislis Istocno Sarajevo?

Name

Mislim

14.05.2017 20:21

Mislim na tebe.Nek tebi donose srednji vijek.Meni ne treba.

Name

Niks

14.05.2017 15:52

Pa zar su nasi poslodavci puno bolji od tih princeza ???

ODGOVORITE
Name

Haha

14.05.2017 16:09

Hahaha Joj Arapa..pa trebaju se ugledati na Evropljane.. Pa ja u austrijskoj firmi radim ko konj, produzavam a ne placaju mi, ako neces onda si prvom prilikom na otkaznoj listi, kad produzim nemam nikakav pristup dodatnom obroku, cak ni da porucim sebi, cest slucaj i da nestane pitke vode, zastitne opreme nema, preko ljeta na 40 stepeni se radi a zima na -20. Posao je statican i tijelo se ne krece da bi se zagrijalo dovoljno... Ne branim ja Arape ali mene j ovi drugi a zasto o tome nikad clanak nije bio..Zato jer ovi drugi vladaju svijetom!

ODGOVORITE
Name

Re

14.05.2017 16:29

Ajd ne lazi.

Name

Petar

14.05.2017 16:24

Toga ce biti sve vise nazalost . Bogatasi su izgubili mjeru za realnost

ODGOVORITE
Name

Kupus

14.05.2017 21:23

Zao mi je tih Zena ako su toliko radile i patile.ipak postoji mogucnost da je laz jer od ovih Sajkova se moze dobiti dobra odsteta. ima dosta gorih slucajeva u evropi kao prostitucija i mucenje zena sa istoka al to nikog ne interesuje.U Chuck noris filmovima su uvjek Ili Arapi ili Rusi zli.Standard prica.

ODGOVORITE