Radnici privatnog sektora ćute i trpe

Za razliku od budžetskih korisnika, radnici iz privrede u privatnom sektoru ne smeju da se javno pobune i ukažu na to da su, ipak oni, najugroženija radnička kategorija.

Republika Srpska 06.12.2016 | 08:20
Radnici privatnog sektora ćute i trpe
Većina zarađuje samo minimalac od svega 370 KM, rade prekovremeno i nemaju godišnji odmor.

S druge strane, budžetski korisnici, koji imaju neuporedivo veće plate, bune se i prete štrajkovima jer su im umanjenje naknade.

Sudije i tužioci na nivou BiH, koji su u kategoriji najviše plaćenih službenika, prete štrajkom jer bi ubuduće trebalo da imaju regres kao i ostali funkcioneri u iznosu od 300 KM, umesto dosadašnjih 2.200 KM.

Štrajk najavljuju i u Sindikatu pravosuđa RS jer su nezadovoljni obračunom naknade za prevoz, a iz istog razloga proteste već organizuju prosvetari.

Predsednik sindikata metalske industrije i rudarstva, Tane Peulić smatra da je napravljena greška jer ministarstva nisu trebalo da potpisuju ugovore sa korisnicima budžeta dok se ne potpišu kolektivni ugovori za privredu.

- Privreda ne može da snosi sve probleme u državi, pogotovo to nije pravedno prema radnicima jer oni primaju najmanje plate. Mora se početi misliti i na radnike u privredi koji pune budžet iz kojeg se finansiraju budžetski korisnici koji se najviše žale. Oni moraju da dele sudbinu privrede. Nije u redu da sudije i tužioci smatraju da su oštećeni smanjenjem regresa, a imaju neuporedivo bolja primanja od ostalih radnika. Regres je socijalno davanje – istakao je Peulić.

Predsednik Konfederacije sindikata RS, Obrad Belenzada naglašava da se radnici u privredi boje da se javno pobune i traže svoja prava.

- Osim velike nezaposlenosti, misle da su lako zamenivi, pa se boje iskazati nezadovoljstvo i tako trpe i rade za minimalac. Nadležni godinama pokazuju da im nije prioritet privreda, koju treba razvijati, jer svaka država ipak živi od privrede i bitni su joj radnici u privredi – naglašava Belenzada.

Danko Ružičić, predsednik Granskog sindikata tekstila, kože i obuće, kaže da svi granski sindikati zajedno treba da se bore za donošenje kolektivnih ugovora.

- Prosečna plata u tekstilno-obućarskoj industriji je 480 maraka, ali veliki deo prima samo minimalac. Ponudili smo granski kolektivni ugovor Udruženju poslodavaca i o tome već diskutujemo nekoliko meseci – rekao je Ružičić.

Najugroženija kategorija

Radnici u privredi u privatnom sektoru su dovedeni u beznađe i ne mogu da “sastave kraj sa krajem”.

Toliko su plate mizerne i neredovne i veoma malo se pridaje značaja realnom sektoru, a niko ne staje u zaštitu ovih radnika. Oni su najugorženija kategorija stanovika u Republici Srpskoj – rekao je Belenzada.

(Blic)

Komentari / 4

Ostavite komentar
Name

Robovi

06.12.2016 07:49

Sve dok imamo doživotne predsjednike sindikata u liku Mišićke, Belenzade i drugih, radnici u privatnom sektoru će i dalje biti robovi, a robovlasnici će im davati prava koliko oni hoće, ne onoliko koliko im po zakonu pripada.

ODGOVORITE
Name

Najamnici

06.12.2016 08:52

Svi smo mi neka vrsta najamnika. Retki su slučajevi da se radnik tretira baš kao radnik. Više smo "moderni rbovi". Mali je broj radnika koji ima "normalnu" nadoknadu za svoj rad. Uglavnom je to mnogo manje od realno koliko bi trebalo da bude. Ovde govorim samo o "privatnom" sektoru. Državne institucije i javna uprava su priča za sebe. U "privatnom" sektoru je veliko šarenlo. Samo oni koji rade za predstavništva instranih kompanija dobijaju "normalne" lične dohotke i uglavnom su im doprinosi plaćeni na kompletan iznos koji dobijaju. Stranci uglavnom neće da se maltretiraju sa duplom obračunima i "lažiranjima" primanja radnika. Zaposleni kod "lokalnoh" poslodavaca doživljavaju svašta. Većina je prijavljena na manje iznose od od onih koje stvarno dobijaju. Na razliku se ne plaćaju doprinosi i tako oštećuje i država i radnik. Mnogi su prijavljeni na minimlac a dobijaju više. Pojedini radnici dobijaju i manje od minimalca. Zvanično im se plaća minimalni iznos a posle deo tog novca vraćaju poslodavcima "u kešu". Da ne spominjemo radnike koji uopšte nisu prijavljeni i rade na "crno". Postoje čak radnici koji traže od poslodavca da ih ne prijavljuje. Dogovore se da iznos doprinosa za PIO i zdravstvo podele po pola i tako funkcionišu. Radnik mora sada da živi i svaki prihod mu je značajan. Mnogi misle da neće ni "doživeti" penziju. Kod doktora ne vredi ići ako se razboliš , oni te opet šalju kod privatnika pa moraš da platiš. Zašto bi onda plaćali zdravstvenom fondu. Za ovo svi znaju i ćute, i radnici i poslodavci i inspekcije i država. Svi ćute jer vide svoj neki interes. Država je samo servis za dodatno bogaćenje onih koji su do kapitala došli na "sumnjiv" način. Inspekcije čuvaju svoje pozicije i radna mjeste, zašto bi rizikovao dobro plaćen posao i privilegije zbog radnika. Radnici su tu samo "kolateralna" šteta. Jeftina radna snaga i potrošači. Poslodavci dio tog novca koji "sakriju" daju "višim instancama" da bi im "čuvali leđa" i tako piramidalno do vrha države, vlasti i moći. Kada se sve sagleda svi smo u "začaranom" krugu gde svako zavisi od svakoga, svi jedni drugima trebaju i iz straha ćute i trpe. Malom broju je dobro a ostali ćute da im ne bi bilo lošije pa ko preživi pričaće!

ODGOVORITE
Name

Dragan

06.12.2016 09:19

Riba smrdi od glave.

ODGOVORITE
Name

Norvezani da upravljaju

06.12.2016 09:35

U drzavnim preduzecima vladaju klanovi na cijem celu su kojekakve psihopate i podlaci. I oni i ti, u tekstu spomenuti, privatnic, obicno su zlo. iSve u svemu, potrebno je generalno spremanje. Tesko da to mogu da odrade domaci ljudi. Samo strana uprava, kao nekad u vrijeme Austrougarske. Jedino tako se mozemo nadati iskorjenjivanju korupcije.

ODGOVORITE