Radnici otkrili najveće tajne sa kruzera

Iako krstarenja na kruzerima deluju kao putovanja iz snova, daleko su od meda i mleka, tvrdi krupije poznat kao Blejk, koji je šest godina radio na dva kruzera - jednom luksuznom i jednom jeftinijem.

Putovanja 21.09.2016 | 10:07 Blejk je nedavno objasnio da je jedna od najšokantnijih stvari koje je otkrio činjenica da većina zaposlenih na kruzerima ima seksualne odnose i niko nikome nije veran, piše Daily Mail.

“Sećam se jednog para za koji su svi mislili da će se venčati, ali muškarcu je istekao ugovor mesec dana pre njenog, pa se vratio u Urugvaj gde je hteo da čeka partnerku. Nije još ni sleteo, a ona je već bila s drugim”, rekao je.

Blejk piše da visina njegove plate po prvom ugovoru koji je potpisao bila 950 dolara i da mu je oduzeta svaka napojnica koju bi dobio. Međutim, kaže da nije bio u najgorem položaju - pojedini članovi posluge zarađivali su tek 200 dolara mesečno.

Sa lošim uslovima stanovanja teško se nosio. Sobu od četiri i po kvadrata delio je s drugim muškarcem, a to je bio gotovo upola manji prostor od uobičajene gostinske sobe. Kako bi dobio što više prostora, naučio je da se spakuje tako da mu gotovo ceo život stane u uski ormarić.

Što se gostiju tiče, Blejk je naveo da oni najbogatiji umeju da budu najgori. Seća se jednog američkog magnata koji je voleo da se kocka. Jedne noći žena je slučajno okrenula jednu njegovu kockicu nakon što ih je bacio, a on je izgubio nekoliko stotina dolara.

“Gurnuo me je i šapnuo mi da vidim kako će je sad rasplakati”, kaže Blejk, a bogataš je počeo da viče na ženu, vređa je i psuje sve dok se stvarno nije rasplakala.

Ovaj anonimni zaposleni radnik nije jedini koji je nezadovoljan radom na kruzeru. Brajan Dejvid Bruns, koji danas živi u Las Vegasu, počeo je da radi na kruzeru s 30 godina i prvi je Amerikanac u istoriji koji je na “Carnival Cruise Line” odradio kompletan ugovor bez prekida. Svoja iskustva, koja je podelio u knjizi ‘Cruise Confidentia’ nalik su Blejkovim.

Rekao je da je ponekad bilo vrlo teško održati profesionalnost, naročito s gostima koji bi se neprestano žalili ili alkoholičarima. Zato je posada sebi davala oduška iza zatvorenih vrata.

“Imali smo nadimke za različite nacionalnosti, ali uglavnom se vrtelo oko debelih Zapadnjaka, naročito Amerikanaca. U restoranu smo o gostima često pričali kao o ‘kravama’ i ‘volovima’ što i nije daleko od istine jer mnogi od njih po ceo dan jedu. Što se tiče ponašanja gostiju, mislim da je najveći problem kad se neko ‘debelo’ napije. U knjizi opisujem i situaciju s jednom užasnom, gojaznom, grotesknom porodicom koja je moju koleginicu, pomoćnu konobaricu, usred večere dovela do potpunog nervnog sloma. To je za mene bio jedan od najgorih trenutaka u životu’, kaže Bruns.

Otkrio je i da su mnogi zaposleni poput njega radili po sto sati nedeljno, 15 nedelja uzastopno.

“Posao nikad ne prestaje i zapravo je ropski. U Americi, na primer, ohrabrujemo zaposlene, oni imaju svoja prava, svoj glas i poštovanje. Članovi posade na brodu nemaju ništa od toga”, kaže i dodaje: “Najgora stvar je to što te korporacija poseduje. Oni kontrolišu šta jedeš, kad jedeš, kad možeš da ideš do toaleta, kolika je temperatura vazduha u tvojoj u kabini, sve. Ako ste taj dan odradili 12 sati, ali si im potreban još četiri sata, niko te ništa ne pita, samo radiš”.

B 92
foto: internet