Stop pravnicima sa privatnih univerziteta!

Advokatska komora Beograda priznaje samo diplome državnih fakulteta, a u Vojvodini razmatraju svaki slučaj. Šoškić: Moraju da imaju diplomu prava, a ne, na primer, da budu diplomci prava i bezbednosti.

Srbija 03.06.2016 | 18:20

Studenti koji završe većinu privatnih pravnih fakulteta, akreditovanih kod Ministarstva prosvete, nemaju pravo da se upišu u imenik pripravnika, da odrade pripravnički staž i posle se upišu u imenik advokata u Beogradu, a u nekim slučajevima ni u Vojvodini!

Ovo ne važi za regionalne advokatske komore Čačka, Šapca, Kragujevca, Niša, Požarevca i Zaječara, koje prihvataju diplome svih fakulteta koje priznaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde prilikom organizovanja pravosudnih ispita.

Uprkos tome što se jedan broj svršenih pravnika sa privatnih fakulteta žalio na odbijenice Advokatske komore Beograda Komori Srbije, i što je ova poništila prvostepeno rešenje AKB, situacija se nije promenila. Sporovi su stigli i do Upravnog suda, koji je u više navrata doneo odluku u korist svršenih studenata i naložio AKB da im u roku od mesec dana omogući da polože zakletvu pripravnika. AK Beograda, ipak, ne odstupa.

- Zakon o advokaturi propisuje uslove pod kojima neko može biti upisan i u imenik pripravnika, i u imenik advokata - kaže Slobodan Šoškić, predsednik AK Beograda. - Osnovni uslov je da kandidat ima diplomu pravnog fakulteta, a ne ustanove koja u svom nazivu ima više društvenih oblasti.

Kako kaže Šoškić, u praksi vlasnici diploma su diplomirani studenti npr. prava i bezbednosti. Za AKB oni nisu diplomirani pravnici.

U Advokatskoj komori Vojvodine kažu da oni još nemaju jedinstven stav i da svaki slučaj razmatraju pojedinačno. Tako su nedavno odbili zahtev za upis dva pripravnika koji su završili Megatrend univerzitet (sadašnji Džon Nezbit). U svoju "odbranu" navode da u Americi Advokatska komora vrši akreditaciju fakulteta sa kojih neko može da ide u advokate. To su, kažu, Harvard i Jejl.

- Do 2010. i novog zakona o advokaturi dovoljno je bilo da neko bude diplomirani pravnik, pa su diplome donošene sa raznih fakulteta. Na inicijativu AKV izmenjen je zakon i stavljen uslov da kandidat mora da završi pravni fakultet - kažu u AKV.

Iz ovih komora tražili su od Ministarstva prosvete da im dostavi spisak akreditovanih pravnih fakulteta i dobili listu od pet državnih: u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini i Integrisani univerzitet iz Novog Pazara.

- Ministarstvo je reklo da postoje i fakulteti koji imaju akreditovane studijske programe prava, ali država ne kaže da su to pravni fakulteti. Neki od njih nemaju rimsko, a drugi krivično pravo - upozorava Šoškić.

I iz AKB i iz AKV poručuju da su komore poslednja stepenica koja treba da proveri da li je kandidat dostojan da nekoga zastupa. U preostalih šest komora veruju da AK nisu te koje treba da određuju sudbinu mladih ljudi koji su tek kročili u profesionalni život, kada već postoje akreditacije koje je dala država. Kažu da je dosta loših pravnika izašlo sa državnih fakulteta, kao i da ima vrlo dobrih koji dolaze iz privatnih.

Ko će od njih uspeti - određuje tržište, kaže Jasmina Milutinović, predsednik AK Čačka.

- Niko nema pravo da oduzima deci budućnost i pravo na rad. Svako će se pokazati u poslu. Postoji lista akreditovanih fakulteta koje je Vlada dostavila Advokatskoj komori Srbije, kao i dopis Ministarstva pravde sa kojih fakulteta studenti mogu da polažu pravosudni - kaže Milutinović.

Izvor: Novosti