On se igra vatrom na Bliskom istoku

Kad je Mohamed bin Salman imao 12 godina, išao je na sastanke s ocem Salmanom, tadašnjim guvernerom saudijske provincije Al Rijad. 17 godina posle, sa svega 29, on je postao najmlađi ministar odbrane na svetu, te je svoju domovinu gurnuo u brutalni rat s Jemenom.

Svijet 11.01.2016 | 22:57

Princ Mohamed je bio još tinejdžer kad je počeo da trguje deonicama i imovinom, a kad bi naleteo na neki problem, otac bi mu pomogao da sve reši bez puno muke. Za razliku od svoje starije polubraće, MbS (kako ga zovu), nije se školovao u inostranstvu, nego je odlučio da ostane u Rijadu gde je pohađao King Saudi fakultet i gde je diplomirao pravo.

Kolege su ga smatrale ozbiljnim mladim muškarcem koji nije pušio, pio ni bančio.

2011. godine, otac mu je postao zamenik prestolonaslednika, pa je osigurao Ministarstvo odbrane ogromnim budžetom i unosnim ugovorima o nabavci oružja. MbS, kao privatni savetnik, vodio je kraljevski dvor odlučnom rukom nakon što je njegov otac imenovan princem 2012. godine.

Princ Mohamed je uvek bio uz oca koji svog miljenika nije ispuštao iz vida dok se penjao na lestvici hijerarhije. Unutar saudijske religijske i poslovne elite postalo je nepisano pravilo da se do oca može doći jedino preko sina.
Kritičari tvrde da je imao puno sreće, iako je moć, a ne novac, ono što mladog princa tera napred.

Kad je Salman nasledio presto u 2015. godine, već se u velikoj meri oslanjao na sina. 79-godišnji kralj navodno boluje od demencije i može se koncentrirati na bilo šta tek nekoliko sati dnevno. Zato MbS ustvari upravlja kraljevstvom.

A njegova se moć dramatično povećala u prvih nekoliko meseci Salmanove vladavine. Princ Mohamed je postavljen na mesto ministra odbrane, na čelo Armacoa - nacionalne elektroprivredne kompanije, postao je šef novog moćnog državnog tela - Savet za ekonomiju i razvoj poslova - koje nadgleda sva ministarstva, te upravlja svim javnim fondovima.

MbS je zamenik princa, ali je osigurao nadmoć nad svojim rivalom Mohamedom bin Najefom - koji je zasad glavni princ i ministar unutrašnjih poslova.

S obzirom da nema živaca za birokratiju, MbS je ubrzo ostavio veliki trag zahtijevajući da ministarstva svaki mjesec dostavljaju podatke o svojoj uspešnosti, što je dosad nečuveno u ekonomskom sistemu koji je vođen pokroviteljstvom i korupcijom.

Njegove iznenadne, nenajavljene posete ministarstvima, prilikom čega zahteva uvid u knjigovodstvo, postali su legendarni, te su mladi Saudijci počeli marljivo raditi.

"On je izrazito popularan među mladima. Naporno radi, planira ekonomske reforme i otvoren je prema njima. On razumije mlade", izjavio je jedan poslovni čovek.

A mišljenje mladih je itekako bitno, budući da je 70 odsto stanovništva mlađe od 30 godina, te je visoka nezaposlenost (procjenjuje se da je između 20 i 25 odsto).

Krenuo dedinim stopama

Ali zbog istog elana s kojim se bacio na ekonomske reforme, poveo je i Saudijsku Arabiju u gadan rat u susedni Jemen. Prošlog marta, lansirao je vazdušnu kampanju protiv pobunjeničkih snaga koje su isterale predsednika Abda Rabuha Mansura Hadija iz zemlje.

Decenije saudijskog opreza bačena su u vetar kad je MbS odlučio da povede zemlju u operaciju "Odlučujuća oluja".

Verovatno mu se u datom trenutku to činilo kao dobra zamisao: mladi, ambiciozni sin starog kralja vodi narod u rat protiv pobunjenika u problematično susedstvo na severu. A ako uzmemo u obzir činjenicu da pobunjenike podržava Iran, veliki neprijatelj Saudijske Arabije, to samo čitavu akciju čini puno privlačnijom.

Saudijska vojska je puna novog, milijardi dolara vrednog oružja, a MbS je poželeo da pokaže i svojim pristalicama i neprijateljima koliko vredi. Njegov plan je bio brzo doneti pobedu, kako bi potvrdio status vojnog vođe i smestio se na isto mesto na lestvici na kojem se nalazi i njegov poznati deda - Ibn Saud, veliki ratnik i osnivač moderne Saudijske Arabije.

Ali MbS je s druge strane ignoriaao činjenicu da su Houthi bili dobra zaštita od stvarne prijetnje: Al Qaede na arapskom poluotoku. Također je zaboravio da su uporni Houti neugodno porazili Saudijce u graničnom ratu nekoliko godina ranije.

Tako ni ovaj rat nije bio brz i unapred dobjen, jer već traje skoro godinu dana, te zbog njega najviše pate građani Jemena. U intenzivnim vazdušnim napadima najviše je stradala infrastruktura zemlje, dok Houti i dalje kontrolišu glavni grad i veći deo severa zemlje.

Iako je princ napravio sjajne pomake u ekonomiji i svakako mu se treba odati dužno priznanje za to, njegova želja da se uputi u rat s Iranom mnoge ne raduje.

Kad je Mbs najavio formiranje Saveta od 34 muslimanske nacije, kako bi se borili protiv terorizma, nije trebalo biti previše upućen u ondašnja zbivanja kako biste shvatili da cilja na Iran.

Isto tako, nakon ubistva šijistkog klerika Nimr al-Nimra, počela je da bukti vatra nezdovoljstva u Iranu, gde su građani tražili zatvaranje saudijske ambasade, pa su Saudijci brzo povukli svoje ambasadore. Navodno bombardovanje iranske ambasade u Jemenu, dodatno je pogoršalo situaciju, piše Independent.

Drugim riječima, ne čini se nemoguće da bi ovaj mladi muškarac, na tragu dedine hrabrosti i snage, mogao stvarno da pokrene novi veliki međudržavni rat u regiji koja je ionako već iscpljena raznim sektaškim ratovima, što je misao koja mnoge - s razlogom - uznemiruje.

(Express)